Policijski glasnik

БРОЈ 48. и 49.

СТРАНА 387.

га, наслоњен на своју пушку ; посматраше гневним погледом. — Лепо си почео! рече напослетку Матео мирним гласом али, страшним за онога, који га познаје. — Оче мој! повиче дете бризнувши у плач, као да је хтело пасти на колена. Алп му Матео викну: »Даље од мене ! с< И дете се удаљи неколико корака од оца, јецајући. Ђузепа се приближи. Она беше опазила ланац од часовника, чији је крај извиривао из Фортинатове кошуље. — Ко ти је дао овај часовник? упита га она строгим гласом. — Ујка Гамба, следоваше одговор. Матео шчеиа сат и тресну га о земљу тако јако, да се разлупа у безброј парчадп ... — Ово је дете, рече он, ирво у нашем племену, које је учинило издају. Јецање и трзање Фортинатово сад се појача. После неколико тренутака Матео, као да би решен на нешто страшно, пребаци пушку преко рамена и пође путем у шумицу, позвавши Фортнната да га прати. Дете послуша. Ђузепа стаде пред Матеа и шчепа га за руку. — То је твој син, рече она дрхћуКим гласом, гледајући га право у очи, као да је читала, шта му се у души збива. — Пусти ме, одговори Матео; ја сам му отац. Ђузепа загрли свога сина и врати се у колебу плачући. Међутим Матео иђаше стазом до двеста корака и заустави се доједне мале јаруге, где се сиђе. Он кундаком своје пушке конаше земљу, која бегае врло мека и лака за копање. Место му се учини прло погодно за његову ствар. — Фортинато, рече Матео, отани пред овај велики камеи. Дете учини како му је заповеђено, затим клече. — Помоли се Богу ! рече Матео. — Оче мој, оче мој, ти ме нећеш убити. — Помоли се Богу! понови он страшним гласом. Дете је очитало молитву врло слабим гласом. — Је си ли свршио? — Ох! оче мој, смилуј се! Ја то више никад нећу урадити.

Он би још говорио, али Матео запе пушкуирече лаганим гласом: »Нека ти Бог опрости!® Дечко иокуша да обгрли ноге свога оца, али Матео окину и Фортинато наде мртав на земљу, не пустивши ни гласка. Не гледајући никако у леш, Матео се врати кући, да донесе мотику, да би закопао свога спна. На неколико корака пред кућом срете Ђузепу која му викну гтлачним гласом: »Шта си учинио? с< — Правду! Превео с Франд. Б. Ј. (VI.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Драг. Матић деловођа општине горњо-топличке упутиоје актом од 29. новембра ове године питање овакве садржине: — По т. бр. 1. таксене тариФе закона о таксама у вези са чланом 10. тач. 5. и чланом 13. правилника за извршење номенутог закоча, такса за државну касу полаже се у маркама на све писмене преставке као што су молбе, жалбе, допуштења, одобрења игд. Међутим тач. 7. члана10.поменутог правилнпка гласи, да се такса за општинску касу полаже у напред у гоговом новцу осим такса по т. бр. 370. за осуде по званпчној дужности и по т. бр. 376., 377. и 381. које припадају државној каси, не означавајући и посебну таксу за правни иосао ио т. бр. 339. истог закона. — Пита се: које таксе треба општински судови да наплаћују у маркама у корист државне касе, и треба ли сам општински суд или са одбором у почетку године да иропише начин за наплату таксе из кога има да се види, колико се и по коме предмету има таксе наплаћивати за општинску а колико за државну касу? Одговор: На све писмене пли протоколарне представке или молбо у опште, по којима власт не мора да издаје нарочито писмено решење наплаћује се такса од 1. динара, кад се подносе Краљу и Народној Скупштини а од 0'50 динара кад се подносе свима осталим властима. Овај пропис односи се само на државне и самоуправне, окружне и среске, власти, а не и на општннске, јер се за такве акте код општинских

вла ти наплаћују нарочите таксе, које се полажу у готовом новцу у нанред, осим такса по т. бр. 370. за осуде по званичној дужности, т. бр. 376., 377. и 381. које се накнадно полажу. Ове таксе из последња три поменута броја таксспе тариФе не наилаћују се у корист државне касе, како је у питању престављено, већ у корист општинске касе, а у тачки 7. члана 10. правилннка за извршење закона о таксама те су таксе поменуте изрпчно због тога, што се оне не иаплаћују у готовом новцу за општннску касу у напред већ после свршепог иосла такође у готовом новцу п за општинску касу; то су таксе за извиђање и пресуђење исгупа по званичној дужности, таксе за пзвршење пописа по забранама и по нзвршним пресудама и решењима, таксе за извршење иресуда или решења, и таксе за санитетско-комисиски преглед стана, радње, радионице и других локала, ако се прегледом утврди, да су влажни или нездрави за становање пли бавл>ење у њима. Међутаксенак које ошнтинска власт наплаћује за државну касу долази: такса нз т. бр. 339. за потврду уговора, облигација, признаница и у опште исправа од вредности до двеста динара закључно ; такса пз т. бр. 366. за правни посао при поравнању пред судом пре поведеног спора ако нема исправе, по којој је такса на правни иосао у корист државе илаћена; такса из т. бр. 110. за сточне пасоше и уверења о својпни и здрављу стоке. Ове таксе општински судови мора да наплаћују у маркама. — Начин, како се таксеие марке лепе и поништавају, пропнсује у границама позитивних законских прописа Министар Финансија по саслушању Управе Државних Мононола и Државног Савета правилима, која се утврђују Краљевим Указом. На основу тога проипсан је нравилник за извршење закона о таксама, и тач. 7. члана 10. тога правилника предвнђено је, да начин контроле за наплату општинске таксе прописују општински судови а да то одобрава Министар Финансија. Дакле, према поменутом правилнику треба сам оиштински суд, без општинског одбора, да пропише начин конфоле за наплату опшгинске таксе, и то не сваке године, па да прописе своје пошаље Министру Финансија на одобрење; али