Policijski glasnik

СТРАНА 390.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 48. и 49.

кола, не бн ли се тако помислило да ту постоји дело убиства. Аионпмни пошиљалац додао је и гвоје спрозодно писмо, у коме каже, да је покојнпка нашао обешеног на одређеном месту и да му је учинио по жел>п. После свега тога наравно да је мати морала вратити сву осигурану суму. Шта младе девојке у Њу-Јорку не треба да раде. — Једне дрезданске новине пзносе под овим насловом врло занимљпву белешку која лепо карактерише стање покварености у Њу-Јорку, због кога се и оваквим мерама противу ље мора борити. Крсташки рат противу трговине с белим робљем, који се и сада са највећом живошћу води у Америци, показао је страховпта открпћа у распрострањености трговине са жен скињем у Њу-Јорку и у раФинираности метода спомоћу којих се хватају жртве. Да би се младе девојке оевестиле и увиделе шта не треба да раде, више њујоршких хуманитарних друштава израдпла су један велики опоменн плакат, па су га прикуцали на видним местима по свима железничким сганицама и у сваким трамвајским колима. Међу многобројним опоменама, које су на том плакату исписане, налазе се и ове : Девојке никад не смеју застати, да би помогле каквој жени која би иред њиним ногама на улици пала у несвест; при том се пре одмах има девојка обратнти ком полицајцу, да би он збринуо потребну помоћ. Никада девојке не треба да следују позиву за посећивање какве недељне школе или библијскога часа, ако тај позив потиче од пепознатог човека, па ма тај неиознати био и каква побожна сестра или калуђерица, шта више и кад би носио свештеничко одело. Девојке не треба никада да прате никакву пепозиату женску, па ма та непозната била обучена и као болничарка; никада не треба да верују приче које им причају л^уди које добро не познају, нарочпто ако кажу како је неко од њихових најближих изненада се тешко разболео, јер то је један од најобичнијих трикова трговаца са женскињем. Девојке не треба никако да примају чоколаду или јело ^иа које вр-

сте, као ни да миришу цвеће које им нуди ко страни; тако исто не треба да купују мирисе и слаткипте од разнпх летећих торбара, који ту робу носе но кућама од врата до врата, јер се у тим стварима обично налазе средства за преношење лица у бесвесно стање. Веровање у вештице у Италији. — Из Флоренције јављају за један пнтересантан случај веровања у вештицг). Пред кривични суд у Флоренцији изведена су четпри сељака из Арнотала под тешком оптужбом, да су покушали да спале једну жену. Наиме, они су били тврдо уверенп, да је злехуда Фаустииа Були права вештица и да је спомоћу своје чаролијске моћи ослепила једну сељанку из Гравиље. Између те две жене једном се породпла свађа, па је том приликом Фаустпна у јарости рекла: »Да Бог да ослепила!" Алп жалостан случај је хтео, да тако наружена жена заиста и ослепи. Место да се то пршшше природнпм узроцима, чврсто се држало да је то последица вештичиних чаролија. Једнога дана, кад је Фаустина случајпо пролазпла поред К) ће слепе сељанке, задржи је муж ове и захте од ње да скине своје чаролије слепе жене. И слепа жеаа јаросно је викала, из куће: »Ти си ме омађијала! Сад ми мораш вратити вид!« Узалуд је Фаустина одговарала да је она за све то невина п да јој и поред најбољс воље не може повратити впд. Муж слепе жене није јој поверовао, већ је позвао у помоћ три своја суседа. Та четири човека увише вепггицу у једно ћебе и баш кад су хтели да је метну у једну успјапу нећ да је изгору, заиомагање ове сиротице зачуше и други суседи. Тако би осујећен план ове четворице људи. Суд им је признао као олакшавајућу околност ум^лтепу урачунљивост. Тако је и казна пспала сувише блага. Сва су шесторица осуђена на по шест ме:еца затвора, и ако је државни тужилац тражио петоструку казну. Ометање истраге. — Пре кратког времена у Таухи код Лајпцига нађен је на улпци један пекарски шегрт, по изгледу у бесвесном

стању, а поред њега је нађен и његов повређен велосипед. Пекарски еспап лежао је растурен око њнх; — његов капут био је разноврспо исечен, а џепови од панталоне били су извучени напоље и изврнути. Под таквим околносгима морало сеузети да ту стоји дело извршене похаре над шегртом. Кад је шегрт пренесен у стан његовог газде, тек му се после неколико сатп иовратио говор, те је испричао како су га напала два непозната човека, да су га задавили за врат и да му је тако нестала његова готовина од две марке. Приликом поновних унакрсних питања шегрт је брзо запао у противречности п најзад се нађе побуђен да, призна, да је он, још на дан пре тога, нзгубио свој новац и да је цео разбојнички напад измислио. Изгледа да је дечко био нод утицајем читања скандалозне литературе и да му је отуда потекла идеја за све ово. Вреже пред судом. — Изнећемо неке занимљиве случајеве из којих се иследник може поучити о значају научиог испитивања времена по нравосуђе. Један чнновник буде окривљен за дело разбојништва на основу исказа једне старе жене, која је тврдпла да га је дотичног дана вндела у 3 сата ујутру, и ако је била већ позна јесен. Пошто су његови домаћини били иа путу, чиновнпк није могао доказати аНТ. Сва средства за оправдање осумњиченога оптала су. Ннјзад овоме паде на памет да запита метереолошки институт о томе колико је била јасна она ноћ када је дело извршено. Одговор је гласио, да је дотична ноћ у то доба била тако мркла, да је била искључена свака могућност да је тужиља могла по њој вндети и познати човека. На основу тога извештаја суд је ослободио осумњиченог чиновника, коме је био у питању цео живот. У другом једном случају гребало је већ да буде осуђен газда једног стана да је у њему сам извршно иаљевину, кад једном судији, који се из задовољства бавио астрономијом, иаде на памет да запита краљевски метереолошки институт у Бер.шну каква је јачина била сунчеве топлоте тога даиа и да ли је