Policijski glasnik

% УЊ

Година XII, број 2.

Београд, 25. јануара 1921.

ХЈ1УЖБЕНИ ОРГАН ОДЕЛЕЊА ЈАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ МИНИСТАР. УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА КРАЉЕВИНЕ СРБА, ХРВАТА н СЛОВЕНАЦА Наротепа: 5уа 5аор§1епја га. РоПсузк! 01азп1к ирис^уаИ пје^оуот 1Јге <1п1б1уи — Козоузка, 19. Те1. ђг. 1545.

33.

га каг^опзк! гед1з1аг

36.

%а кагГоцзк/ гед\з(аг

У180к

МепШЈкоуаИ I ргИуогШ перохпа1о§ 1ороуа. којј је и (1 п 181 уп 83 јоз Iгј Нса, (1 \'ОЈС хепккП! 1 је(1пјт гпизкјт 10. јапиага 1ек. §о(1. 1хте (1ји 12 1 13. еакоуа, икгаО уеИки коНелпи Јс1а1пИг 1 вгеПгпЈП (1га §осепу81Ј, оћ1бп1И 1 8 ИгПјапИта и угедиовН око ро1а тШопа кгииа, и /Ла1аг8кој Гг^оуПП Глк1о\ г 1 ка Се гпе и ЦјиИ1јат, ЛУоНога иИса (V. дгчри Е). 8итпја 8е (1а јс оуи кгас1ји ЈгугеИо Псе, елјј ј е Ор18: га.ч! \м8ок, Игкоу! егиј, псро{818апЈ; ^оуоп ргауПпо 81оуепабк1 иагебјет ј/ иии1газпјобН. Кг. роИсЈјвко гаупа1е1Ј81уо, ЦјиИЈјапа, 43/1, 1 1-1-21.

34.

2.а каг^опз^ гед /з^аг

в

У18ок

1(1еиШ'Јко\ г аГ| ј ргНуогШ перо/иа(о§ 1орола, /еибко Нсе, које је и (1гиб1уц 8а јо8 1гој1сот вуојПа (1ги§оуа. о(1 којПг 'с јеПио /епкко 1 Пуоје тибкјИ, 10. јапиага 1ск. јјо (1. 1/тес1ји 12 1 115 еа-

80\'а, икга1о уеНки коПснш /1а1иП1 1 вгфгпЈИ (1га§осеио81|, 0И16ПП1 ј 8 ИгПјапПша и УгеНпобП око ро1а тШоиа кгипа, и /1а1аг8кој 1г §о\ Ј1и 1лк1о\'П<а Сегпе и 1јиП1јап1, Шо1Го\а иИса (V. дгири Е). битпја 8е с1а је оуи кгасЏи 1/\Т8По Пее, е!| 1 је Ор18 : кова кеб1еиаб1а, јако§ 1е1е8по§ .Цаз1а\'а У1бс окги§1о§ Иса /с1га\'е Иоје; па беИЈ је ппа1а (1п§а6ки викпји 1 Пгаоп кари1; и гис! је побПа Габпи ос1 бГоГа ба сПуепот с1гбкот. Кг. роИсџбко гаупа1е1Ј81уо, Г.јпМјапа, 13 1, 14-1-21. %а каг^оцзИ гед1з?аг 1с1епПГ]коуаи 1 рпГуогШ перо/па1о§ 1ороуа,

§осПпа 30 \'18ок

којј је и (1гиб1\ г и ба јоб Ггј буоја с1ги§а, с1уоје /епбкЈИ 1 јеПпЈт тибкјт, 10. јапиага Гек. §о(1. ј/тес1ји 12 1 13 бакоуа икгао уеИки коПсЈпи /ЈаГпЈИЈ бгеИгпШ Пга^осепобН, оИЈСшИ 1 б ИгПјапПта и угеПпобП око ро1а тШопа кгипа, и 21аГагбкој 1г«о\'ЈП! Гдк1о\'1ка Ссгпе и КјиПЈјапЈ, \УоИ'оуа иИса. (V. дгири Е). Зитпја 8е с!а јс оуи кгасГји 1/\тбПо Исе, које ке /о\е Ке11ег Напб, а бИШ бе 1 1а/п1т 1теп1та: Бибап Сагађ!с1оУ1б, Сга^иГт Оа1иК. Хјеуоу је ОрГа: пп бауо 1 пагосИо 1Аес1о Исс, каГкас1а поб1 паосаге ос1 кобП; па бе1)1 о(1 ос!е1а јта: кабкеГ Ш окгидао беб!г 8 гауп!т оИоПот, Пи^аСак кариГ Гатпе Иоје 1 81Уе рапГа1опе. Кг. роИсЈјбко га\'па1е1ј .8ГУО, Г.јиП1јапа, 43/1, 14-1-21.

8ге(ГпЈ1

МепППкоуаП 1 р,гП\'огШ перо/паГо^ 1оро\ г а, /епбко Псе, које је и Пгибки ба јо« Ггојасат бУојЈИ (1ги«о\а, о(1 којП1 је јеПпо /епбко 1 с1 \ г оје тцакЈИ, 10. јапиага Гек. §ос1. 1/тес1ји 12 1 13 са8о\а, икга1о \еПки коПСЈпи /1аГпП1 1 8геПпПН (1га§осепобП, 0П1С11П1 1 б ИгПјапПта и угес1по8П око ро1а тШопакгапа, и /1аГагбкој Г г^оу ПП 1ли1о\1ка (.сгие и ЦјиИЦапЈ, \\'о1Го\'а иПса. ( V. дгири Е). битпја 8е Па је оуи кгаНји г/.УГбПо Псе, које 8е /о\-е КаГаппа В1а§пе, а 81и/1 бе \ 1а/пјт јтепПпа : Ј^огта бГоскег, 1^оппа КеИег. Кг роИсШко гаупаГеђбГуо, 1.јиП1јапа, 13 1, 14-1-21.

37.

за картонски регистар

година 26 средњи

Идевтрфиковати лице, чију фотографију овде износимо, а које се издаје за поручника под именом Бошко Петровић, На своме саслушању код иачелства окр. крајинског, где се налази у притвору, изјавио је да је родом из Сребрнице, ер. сребрнички, окр. доњот тузлански. Издаје се и за трговца, и свршеног ^ака \'1 разр гимназијетузланске. Вели да у Сребрници има оца ЂорНа Петрови&а трговпа, маЈку ( тзну, сестре Милку и Анку. Даље изЈављује да му је ссстра Милка \дата за лекара Дамњана Боки4а, у Сарајев\ . Војску је, вели, слјжио у Босансксм пуку од 1911—1918 г. гшд Аустријанцима. Каже да је био ј ? ерезу грочанском окр. београдског прд истрагом и у притвору за учињењу врив^цу над председником општине врчинске Симом Крантикем, где се појавио као благајник за исплату ратне оштете ; затим да је спроведен Начелству окр. београдског, а одатле у срез врач.чрски, па је по том спроведен за Сарајево Државном Суду, где је пЈштен на јемство. После дссетину дана добио је позив ради суђења због неког сџе Аки-Ефендије из Сарајева, кога је тукао, али на позив није отишао, већ је побегао и дошао у Темишвар, где сејавио румунским властима под именом Петар Павловић, и изјавио им да је војни бегунап, те су му власти одредиле Букурешт за место живљења. У Букурешту је од тјг«. Српског Консулата добио пасош 17. децембра пр. год. под бр. 1031 и одатле је пре-