Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

„Акција је исправа којом се доказује коликом сумом новаца акционар учествује у друштвеној главници“. Према положеним уплатама акције (удеонице) се разликују на стал“не и привремене, а према своме 06лику на оне које гласе на име и на оне које гласе на доносиоца. – Последње се сматрају као обичне покретне ствари, и преносе се на другога _ простом предајом из руке у туку (чл. 28. зак. о акц. друштв. и 5 866 ПР. 3.).

Фалсификовање акције казнимо је по 8 147. К. 3.; по изузетку, а према изречном законском наређењу, фалсификовање акција, купона BH талона Народне Банке кажњава се по 5 145 овог зак. (чл. 13. зак. о Народнј Банци), а фалсификовање акција Београдског Кредитног Завода, Смедеревске Кредитне Банке и Пожаревачке Банке по 5 148 К. 9. (закон о повластицама новчаним заводима од 24-0-1871.) B Исправе и фалсификовање исправа.

Акцис. Височајшом уредбом „O наплаћивању механског“ од 6. јуна | 1840. Pm. КБр. 307. (Збор. ТУ, стр. 5; Пол. Збор. стр. 362) дато је право општинама, да од механџија, кафеџија и осталих лица. која крчме пиће у њиховим атарима, наплаћују – извесну таксу — акцис — у корист своје касе. Акцис се плаћао на вино и опшиво по 1 шару, на ракију до 10 гради по 3 паре, а преко 10 гради по 5 пара од литра.

Законом од 7. марта 1907. год. с изменама, и допунама, ове уредбе ретулисано је, да се акцис плаћа, у месечним ратама, према годишњој кирији, и то: у варошима и варошицама по 8%, а у селима 6% од ове кирије.

Места, која наплаћују општинску

Аз

\KL 1 __ Алк _ Акције. По чл. 22. зак. о акцион. трошарину , немају право на mama уштвима. од 10. децембра 1906. т.: |ту акциса.

Према 'закону од 7. марта 1907. г.: „Прикривачи вредности закупа казниће се пет пута онолико у корист општинске касе, колико би свега Hмали платити за целу годину на име акциса, без обзира на то колико је | износила вредност прикривена.“ Овим законом онемогућена је при- = | мена 5 392. (ал. 2.) К. 8. у свима оним случајевима у којима се не | плаћа кирија за место у коме се пиће крчми. (8. Алкохолна пића). А

Алкохолна пића. Точење ових пића у циљу продаје регулисано је за- · коном о изменама « допунама у законима о таксама и пристојбама (ТБр. 61.—67.), од 25. октобра. 1923. г. (Сл. Нов., Бр. 255.) и правилницима за његово извршење: Мин. У. Д. под УБр. 30817. и Мин. Ф. под Бр. 37884, оба од 12. новембра 1923. T. (Сл. Нов., Бр. 263). И закон и правилници ступили су на снагу 15. Новембра 1923. г.

Овим законским одредбама укину ти су други став чл. 23. закона O радњама — у коме је било регулисано ко има права на крчмење и т0- · чење алкохолних шића — и они прописи уредбе о мегханама и кафанама, и осталих посебних закона, који су са њима у противности; постав љени су нови услови за продају алкохолних пића и предвиђене – нове кривице и казне за прекршај законских одрерба о овој продаји.

Опште одредбе По новим ваконским одредбама, | нико, по правилу, не може точити | пиће у циљу продаје, док од надлежних власти не добије: 1) Лично право о професионалној способности за овај рад и

2) Право на точење пића.