Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

шлацева потребна. (Оопстве-

ници, војимаосе имање сече, до-

иће накнаду само у том (сдуча-

у, ако се вредност целокушног

о имања тим пресецањем умањује;

RO мање добија већу вредност

немају шрава на накнаду. 'Гако исто поспупаће (се и са, ОКОЛНИМ

имањима, која шросецањем 'улипа и регулацијом тога краја, |ДО-

· бијају већу вредност.

Шроцену he вршити мешовита, комисија. (у коју ОПШТИНСКИ ОДбор бира |два члана, сопственик · односно · сопственици – дДотичних

имања, укушно два члана, а шред-

«седника, одређује Варошки Суд за трад Беопрад. = Сопственик има право – жалбе

против решења Комисије за град

Београд Првостепеном Суду У рову од месец дана.

Решење овога, суда извршно је.“ 70. К. (О. од 29. марта, 1903. г. Бр: 1904. објашњено је:

Š „Екепропријација није (утовор.

Она. је принудна куповина и про' даја у смислу 58 20. и 217. Гр. 3.;

258. 1. m 35. зак. о експропријацији

од 15 марта 1866 г. MW његових

измена и допуна од 17. јануара

1896. год... па, вато и држава, и

ако. је екстропријација. – постала,

извршном, може од ње и једно-. страно (одустати, све докле доти-

"чно земљиште не прими.“ (B. Својина).

Екстрадиција. Под екстрадицијом се у обичном смислу ~ подразумева – издавање страних криваца, т. ј. криоваца, који нису поданици државе · која их издаје нити су на њеној територији извршили дела због којих | се издају. Ода гледишта међународ·ног права, екстрадиција је акт ко-

· про ецање. улица и "нову регула-

циљу суђења, кажњавања. или подвргавања већ изреченој казни ли оптужена. мг осуђена за злочине и преступе, извршене на к тотитовоји ове друге државе.

Основ је екстрадицији у заједничкој одбрани друштва од лица, која вршењем (кривичних (дела вређају | | утврђени правни поредак. Право др- | | жаве на вршење правосуђа простире се само на њену територију. Ако би кривац, по извршеном Бриви-· чном делу, успео да пређе преко | траница државне територије, ~ онда, би он — кад не би постојала, екстра диција, — остајао без казне за извршено кривично дело, а то би било опасно по општи интерес свију држава. Са, овим општим, заједничким. интересом свију држава, потпуно се поклапа и посебни интерес државе која, екстрадицију врши: да са своје , |територије уклони лица која су показала склоности ка вређању правног поретка.

(Са ових разлога све културне државе усвојиле су и легаливовале екстрадишцију, било специјалним ДОмаћим – законима било међународним“ уговорима (конвенцијама) са. другим · државама. По утврђеној | пракси екстрадиција се одобрава, по начељу реципроцитета, и у оним – случајевима кад не постоје ни до- · маћи закони ни конвенције.

Као, домаћи и општи закон 0 екстрадицији код нас постоји Ви

соч. Уредба (Уредба о бегунцима) од 20. јануара, 1860. год. BHo. 171. (Пол. Збор., стр. 296), која и данас. важи у колико није измењена кон венцијама, вакљученим са појединим државама. До данас имамо ове

закључене – конвенције (о издавању криваца: са Италијом од 1. марта. 1880. год; ca Швајцарском од 1

ju једна · држава, по нарочитом

априла 1888. г.: са Белгијом од 10.