Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

m) o OH се од. општине представила, потреба. за. јавну апотеку, а апотекар не би се нашао да у тој општини држи апотеку на сво-

у руку, дозволиће се привремено и општини на њено захтевање, да. јавну апотеку на свој рачун, под обичним условима, отвори „док се оне би јавио апотекар и на себе

· примио апотеку.“ (т. 4.).

"Према чл. 24. т. 28., апотеке се не омоту отварати без одобрења, Мин. Н. . и нити затворити без знања месне · санитетско- -полицијске власти. Поред казне апотекара, у првом случају апотека се затвара, а. у другом огпата и продужује издавање лекова под руковођењем администратора, за. ра·чун апотеке. _ Добијено одобрење за. отварање и _ држање апотеке личне је природе, те е с тога не може пренети на другог, нити се апотека може продати, зало-

на прода. Фбзнанити “ Према, ја о О. од 12. ya _ T. Бр. 4737. (Збирка О. Др. С. М. Вукићевића, стр. 220) у погле~ рока за објаву ове продаје преко новина важе прописи 58 475. и 476. Гр. СП,

„14. Но кад после смрти апотекарове остане удовица, онда се може апотека држати на име умрлог апотекара, а за рачун њетове удовице најдаље три године, | а потом ће се изложити продаји према одредби тач. 13. члана 94. овог закона; у случају да после · смрти апотекареве остану и деца | његова, апотека ће се предати администратору и може се држати на рачун умрлог апотекара, а за. рачун његове деце, највише пет година. Но ако после смрти апо- – текарове остану мушка деца пу- · нолетна и женска удомљена, или би то у року раније од пет година постала, онда ће се поступити према, одредби тач. 13. ЧЛ. 94. овота закона.

Овај законски пропис неједнако | се тумачи у пракси.

У једном конкретном случају, у коме је удова без претходног – одобрења Мин. Н. 3. продала апотеку умрлог мужа, па тек по том молила да се ова продаја одобри, пошто купац има све квалификације које се по закону траже за апотекара, мИ- | нистар је донео решење (од 18. маја. 1919. т. Ап. Бр. 7760.) којим се молиља. одбија од тражења. са ових разлога: .

шти, или под закуп дати без зната, и одобрења, Мин. Н. 3.

"Апотеке се не могу затворити ни због извршеног пописа за дугове, као

ни због смрти, болести или дужег годоуства апотекара. У ковима ОВИМ случајевима, као и кад се апотека по казни одузима, она се предаје под рачун администратору, који мора имати исте квалификације као и апотеpp (Hy. 24. т. 10., 11. и 19.) (Тач. 18. и 14. чл. 24. прописано је: „13. Кад се апотекару апотека, "одузме, или кад после смрти ње· гове не остане наследника за апотеку према тач. 14., апотека ће се · најдаље за шест месеци продати о-

номе, који претходно од Мин. Н. 3. _ добије уверње, да ће дозвољење на · отварање апотеке добити, ако апо_ теку купи; пре него што се апотека прода и продаји изложи, процениће се од вештака лекови и прибор апотекарски и преко нови-

„Законодавац je нарочито ретулисао поступак O пренашању апотеке, кад апотекар умре, стао на гледиште, да се у јавном кнтересу. то пренашање може вр шити само путем. јавног конкур са. 1 | 10. чл. 94. зак. о са