Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

·вакон, него стога што је на то · самим законом овлашћена. Закон је сам прописао да ће важити само дотле докле уредбом не буде укинут; он је, тако рећи, по“ стао под тим раскидним условом... „У пракси оваква овлашћења за мењање закона путем уредбе дају се само по изузетку, и то изрич. ним начином.

Овако изрично овлашћење немају ни Мин. У. Д. ни Мин. Ф. за про· писивање поменутих правилника.

94. Устава, да су министри својим правилницима могли мењати и укидати само оне прописе механске уредбе: и њеног додатка, који су у вези са стварима обухваћеним у цитираним законским овлашћењима, али не и оне прописе који са овим стварима немају ничег заједничког. Чланом 30 Прав. Мин. Ф. оглашеони су, међутим, за неважеће — укинути су — сви прописи Уредбе о; механама и кафанама (изузев 5 5 29 и 30 последње уредбе). Међу _ укинутим прописима, има и таквих ко ји немају никакве везе са стварима у. наведеним овлашћењима. – Такав зе на пр. случај са 9 16 механске уредбе, који забрањују наплату ме· ханских оугова у суми већој од 10 – гроша чаршијских, а ова одредба данас је много потребнија но што је ила у времену њеног – постанка. Њено укидање према свему напред изложеном, нема, дакле, ослонца у вакону, и стога она остаје и даље у, важности.

Чланом 1. Прав. Мин. У. Д. дате су нове дефиниције о механским M кафанским радњама, – различите од оних у уредбама о механама и “ кафанама, а и ово се, по нашем мишљењу, није могло учинити на ос"нову цитираних законских овлаш_ ћења, јер је њима овлашћен мини-

Јасно је, према изложеном и члј

Мех

стар да пропише ближе одредбе о давању и одузимању месних и личних права, а не да мења битни карактер механских и кафанских радњи. Примера ради наводимо одредбу о кафанама (чл. 1. тач. 4 6), козом се у кафанама забрањује продаја јела „у облику ручка и вечере“

док 5 1. „Додатка уредби о меха.

нама“, дефинише кафане као „зграде, где се јавно крчми кафа и свако пиће п јело даје“ Ово ограничење обима кафанских радња учињено је у корист ресторана, који се од кафана једино разликују по томе, што могу продавати и јело „у облику ручка и вечере“, али које Уредба о механама и њен додатак не предвиђају. Кад се, међутим, има у виду, да су и за обављање ка-. фанске и за обављање ресторатерске радње потребни исти услови, онда је ова разлика бесциљна, јер ће сваки претпостављати радњу коja му даје већа права. На овај начин све се свело на промену имена: ресторан место кафане, а за ово се није морао неовлашћено мењати један позитиван законски пропис.

Још мање су се правилницима могле, на основу изложених законских овлашћења, укидати постојеће и заводити нове казнене норме, као што је то учињено чл. 94 Прав. Мин. У. Д., који прописује казну · за лица која радебез личног права, – и на овај начин укида 5 27. Уредбе о механама, којим је већ предвиђе: на казна за ову кривицу. Овлашће- 7 ње за установљење ове казне не може се извести ни из једног прописа наведених тарифних ставова, јер у ТБр. 61 — у коме је реч о овим. правима — нема ни помена о казнама, а у ТБр. 65 реч је само о кривицама и казнама за точење пића. без точаринског права, које 1 H и исто што и Лично.