Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

Max _____~ 2 прописивање, или су, схватајући Oва овлашћења у најширем смислу, отишли даље но што је требало, мењајући и укидајући и оне законске прописе за чију измену и укидање нису били овлашћениг

Да би се могао дати правилан одговор на ово питање, морају ce претходно испитати и у погледу обима прецизирати законска наређења, на којима су поменути правилници базирани. Она су оштампана ~ уз ТБр. 61—63, и гласе:

а) „Како ће се давати и одузимати ова права — (реч је о месним механским и ~ кафанским правима) — и све остале ближе одредбе прописаће Министар Унутрашњих Дела у споразуму са Министром Финансија правилником.“ (2. Напомена уз ТБр. 61.).

6) „Ко ће ова права давати односно одузимати, (реч је о правима за точење пића) — ко ће и како ће се одредити висина ове таксе, где ће се вршити полагање таксе: ко ће извиђати кривице, изрицати и изгршигвати казне, као и све остале ближе од-

едбе прописаће Министар Финансија у споразуму ca Министром Унутрашњих "Дела: правил-

ником.“ (8 Напомена уз ТБр. 62) и

в) „Ова уверења — (реч је о личним механским и кафанским правима) — издају полициске (политичке) власти. Која лица ову, таксу не плаћају и све друге ближе одредбе прописаће Министар Унутрашњих Дела у споравуму, са Министром ~ Финансија правилником.'“ (Мапомена уз то: 63).

У ОВИМ овлашећњима, као што се | види, прециизране су ствари које | се могу регулисати правилницима:

008 вање и: подуниноње месних и олич| и |

||

них механских и кафанских права, давање и одузимање права на то. чење пића, одређивање и наплата таксе за ово точење, као и поступак за извиђање кривица, изрицање | и извршење казни поводом овог точења. Изрази, „и“ све остале ближе од. редбе“, односе се несумњиво на ме терију о којој је реч у наведени законским овлашћењима, и стога се из њих не може изводити генерално овлашћење за министре да пр вилницима мењјау и укидају и он прописе механске уредбе, који са овом материјом немају никакве везе. Већ и сам тај факт, што су ови изрази употребљени у свима цитираним овлашћењима, најбољи је доказ да они не садрже генерално овлашћење за ово. мењање и укидање. Али, чак и кад не би ово стојало, ипак се правилницима не би могли мењати и укидати позитивни законски прописи без изричног O-_ влашћења взаконодавневог, јер | се“ закон, као строго формалан акт, може мењати и укидати само начином који је предвиђен Уставрм. ž

„Из самог појма Устава излази — вели Слободан Јовановић (Устав. право, стр. 251 и 346) да један закон може бити укинут само новим законом, а никако једним актом мање правне вредности, на пр. om или наред-“· бом.

Али и ако, у начелу, уредба, као акт мање правне снаге, не може мењати и укидати закон на основу. кога се издаје, ипак зато, сам тај закон може предвидети и допустити своје властито мењање и укидање путем уредбе. У "томе случају уредба мења одн. укида закон, не због тога што би имала исту правну снагу као