Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

за 4: 3

за

Шум

Члан 155. закона о шумама предвиђа један изузетан доказ од општих доказа за утврђивање дела, горосече и кривичне одговорности кривчеве, а из овога следује, да се он као изузетно наређење мора најстроже тумачити и · примењивати. Овај Законски пропис императивно захтева, да се све формалности у њему означене испуне, и онда тек тако сачињен протокол има се ценити као јавна исправа по кривич. суд. поступку, и тек тада може служити као потпун доказ шротив учиниоца дела. Кад је овако јасно овај пропис предвидео све дужности јавних органа, и условно важност њиховог рада испуњењем свега онога што тај пропис предвиђа, онда је свако друкчије тумачење воље законодавчеве неоправдано. из овога изла-

зи, да свако одступање од захтева у овом пропису изнетих, па следствено и пропуштање poka за подношај реферата са увиђајем полицијској власти, повлаче неважност протокола као доказа, о кривичној одговорности кривчевој. Према овоме, да би протокол чувара шума важио као доказ о постојању дела и о кривичној одговорности кривца, потребно је не само да је сачињен у року од 24 часа или најдаље за пет дана, и да је општински суд по њему учинио увиђај ва 24 сата по пријему, већ и да је предат полицијској власти на рад најдаље за пет дана.“ (Н. О. О. С. Бр. 11154—190/ |).

е) „Протокол чувара државних шума о извршеној горосечи доказ је кривице оптуженога, без обзира на то да ли је дотични чувар шума у времену кад га је поднео био заклет на дужност и-

639

ли не, кад је доцније заклет пошто се његов реферат има да оцени с обзиром на ту околност, да ли је он имао услове, који се по чл, 24 и 135 зак. о шумама траже, у времену када је та исправа на претресу од суда имала бити цењена.“ (Бр. 1780 1911. г)

ж) „Кад је суд утврдио постојање дела из У 391 К. 3., онда се реферат чувара шума у погледу доказне снаге не може увети само као основ из тач. 2 ф Т275 Бр. С. П., већ се има ценити по чл, 135 зак. о шумама, јер је ово дело ипак из закона о шумама, према самом објекту дела, само се оно има казнити по општем казненом законику, – пошто казна за ово дело није одређена у закону о шумама.“ (Бр. ı TOZZ—JUT1 TI);

3) Кад се из реферата чувара шума види, да он оптуженог није затекао на делу горосече, нити на путу из шуме, већ је реферат. утврђен по достави, онда овакав реферат по чл, 135, зак. о шумама не може бити доказ о кривичној одговорности оптуженога, већ би се Једино могао ценити као доказ о постојању дела горосече — а за кривичну одговорност оптуженог имају се иследити и ценити остали докази, и то по прописима кривич, суд. пост. који о томе говоре.“ (Бр. 265—1912);

и) „Погрешно је гледиште, да увиђај извршен од стране полицијске власти, не може бити доказ о постојању дела горосече, јер то што он није извршен од над лежне по чл. 135 зак. о шумама власти, општинског суда, не вначи да он нема никакву до- · казну снагу о постојању ~ дела већ да је нема само по том закон- ~