Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

кидати и чекати на браниоца, а још мање старати се да овога добави. Најмање се може узети, да истражна власт мора вршити саслушање сведока или њихова су-

· очења у присуству браниоца, ако овај или окривљени то захтева,

јер права присуствовати томе не-

ма ни окривљени из разлога са-

“свим појмљивих за овај истражни систем.

Кад при свем том неки од првостепених судова, како се TO тврди горњим захтевом Господ. Министра Правде, ниште решења истражних власти о истражном притвору, или кад приликом питања стављања под суд по 5 16] Кр. С. П. ово питање не решавају, него предмет враћају истражној власти да саслушање и суочење сведока изврши у присуству браниоца на захтев овога или 0кривљенога, такво поступање тих судова не може наћи ослонца ни у којем пропису нашег законика о кривич. суд. пост. па ни у 0: во одлупи опште седнице Касац. Суда.

Као што је у напред гечено, одлука опште седнипе Касац. Суда донесена је с обзипом на 2 став чл. 153 ранијег Устава. Данашњи Устав нема таквог прописа. Он у опште не помиње бра-

· ниоца у вљеме истраге кривично правне. Остаје дакле, да се поступи онако, како се то прописује закоником о кривич. суд. пост. А овај закон зна само за браниоце пред судом на главном

претресу, као што се то јасно ви-

ди из његових прописа у 5 5 10, 185 и 186.

При свем том може се узети у обзир, да ни данашњи Устав државни ни законик о кривич. суд.

650

пост. никојим својим прописом изрично не забрањује лицу под истрагу стављеном имати свога браниоца и у истрази, и да ће бити у духу савремености, ако се испит окривљенога врши у присуству браниоца, кад то овај или окривљени буде захтевао, и кад се бранилац тога ради већ налази ту, тако да се не мора нарочито позивати и добављати. Тада бранилац има иста права у погледу сазнавања доказног материјала и права жалбе, које има и окривљени, али не и више, а нарочито не и права, да прису· ствује саслушању сведока, CyOчењу њиховом између себе или са окригљеним, узимању миштења од експерата и другим процесним радњама.

Датући поново своје мишљење општа седница Касац. Суда нема шта више да додаје ни. да мења у ономе, што се већ налази у његовој одлуци од 97 децембра 1919 г., Бр. 5901, осим што налази за потребно. да г. Мин. Пр. најхитније и најстроже опомене судове, да од сада не сме бити случајева овако олаких и непромишљених решавања, јер 0на долазе под 5 1927 казн. зак. с нарочитим обзиром на важност, коју има брзина рада истражних власти у кривичним делима.“ (В. Празозаступни и),

Еплнички трошак Чланом 177 финанс. закона за 1927—28 — год. прописано је:

„У болницама, које се издржавају искључиво на терет држав- не касе, плаћа се на име болнич- ког трошка по овој скали: 4

1. Болнице.

а) порески обвезници са Годишњим непосредним порезом без —