Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

ЈОВАН РИСТИЋ

6. књажевски п краљевски Намесник и дугогодишњи Министар иностраних дела.

(1831—1899)

[.

Смрт његова. — Јован Ристић умро је, у 5. часова по подне, ту понедељак 23. августа, 1899. године, у својој шесдесет деветој години.

Смрт Јована Ристића био је догађај који је надалеко одјекнуо у Србији, у Српству, по целој Европи. У отаџбини његовој поглед свију беше управљен на самртни одар човека, који је више од четири деценије, срећно и успешно стајао у првим редовима најбољих синова своје отаџбине и радом својим беше утврдио и сада оставља велико и часно име поштеног и заслужног државника српског. Доследно томе и погреб његов добијаше значај догађаја. Зарад тога су обустављени многи државни послови. Сви, од владаоца па до најмањег пријатеља његова, спремаху се да достојно одаду последње почасти заслужноме мужу, чији ће се смртни остатци предати мајци земљи, а дела његова историји, као што резултати трудова његових, у знаменитим тековинама, остајаху отаџбини и народу његовом, да сведоче потомству о државничком раду Јована Ристића и о подвизима нараштаја, који је са Ристићем и Ристић са њиме, био сретан да се постигне оно, што се постићи могло, !

Једна од првих изјава учешћа Госпођи Софији Јов. Ристићки, "биле су телеграфске изјаве краља Александра и краља Милана отправљене из Ниша, чим је тамо стигла вест о смрти Јов. Ристића.

„Дубоко потресен вешћу о смрти вашега мужа — говораше у свом телеграму Краљ Александар — ја се са болом у души придружујем вашој тузи за узоритим покојником. Мудри сарадник неумрлога Кнеза Михаила при задобијању градова, он је, као вазда

! „Са политичке позорнице српске нестало је једног великог мужа, а на листове новије повеснице српске уписано је једно велико име... Јована Ристића нема више међу нама смртнима — он је прешао у ред српских бесмртника. За живота створио је многа велика дела, за то га данас по смрти убрајамо у велике српске људе. Покојни Јован Ристић оставља за собом дуг низ плодних дела, на које је утрошио више од 40 година неуморног рада...“ Овим речима почињаше чланак у „Малим Новинама“, из пера, које није било пријатељско за живота Ристићева. Чланак је, не знамо по чијој наредби, пренесен у „Српске Новине“.

аса р-==