Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

12 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

'обаљене, упућене на оно и онолико, колико им он пружи, Сад им је пружио „свој“ програм и „своју“ владу, и оне — или како Краљ сад вели — „народ“ имају да се равнају према томе.

_ „После писма, које сам управио на мога министра председника вели Краљ у здравици својој на ручку даваном у част нове владе 18. октобра — немам потребе да понављам разлоге, који су ме руководили да вас позовем на управу земље. Владалачка дужност ми налаже, да се старам о интересима отаџбине и мога милог народа. „Ја се уздам, да могу рачунати на потпору мога народа. Ако појединци, заведени личним интересима, траже у последњој промени "тајних разлога, то је недостојна клевета. Тврдо сам решен да вас помогнем у дугом извршењу тешког задатка, који сам вам поверио и уверен сам, да ћемо га заједничким напорима извршити „на срећу отаџбине и мог милог народа.“ Јаче се није могла личност владаочева у једној уставној земљи истаћи и његова иницијатива у политици нагласити.

Стога је од значаја расмотроти, како су поједине Странке дочекале ову промену и нову владу.

Што се Радикала тиче, имамо две врсте изјава: анонимних кроз „Одјек“ и неанонимних од стране Главног Одбора и Збора њиховога. Анонимне су изјаве оштрије, док су оне „званичне“ до изненађења питоме, чак и оптимистичке, као што. ћемо видети.

„Не ваљају закони, не ваља устав, не ваљају чиновници, не сваљају наставници, не ваљају странке, не ваља балкански савез, не ваља народ — узвикује „Одјек“, четврти дан по објави нове владе (бр. 197. од 16. окт.) — ништа не ваља; само ваљају они, који све то хоће да поправе, ваља само — Владан Ђорђевић. У ово неколико речи своди се смисао најновијег прелома у Србији и програма, који се новој владавини приписује.“ Очевидно, орган "Радикалне Странке управља ову критику на сам „програм,“ а то је, у овом случају с. р. писмо Краљево, упућено шефу нове владе. Но „Одјек“ ипак не очајава. Одмах за тим он завршава овим речима: „У самој величини зла има и клице за поуздану утеху. У нашем случају има утехе у томе, што се за његово стварање нашао само — др. Владан Ђорђевић.“ Три дана за тим „Одјек“ је продужио:

„13. криза, 13. влада, 13. ломови за осам година! Коме може бити корисна ова перманентност у кризама2!..... Где је та Српска "Скупштина, која је каквим год упорством или претераним захтевима дала повода каквој кризирг“ („Одјек,“ бр. 200. од 19. окт.) Ако бацамо и ми поглед на ових „осам година,“ видећемо да се оне простиру у назад до времена, кад је почео важити нови Устав од 1888., или боље од абдикације. Али у том времену, од ових „13 криза, 13 влада, 18 ломова“ скоро половина пада — у корист Радикалне Странке, сумарно узев промене и владе под „новим“ и пс том под „старим“ Уставом, под Намесништвом и под Краљем „Александром. Само је под њиме било два „лома“ у корист Радидикализму, и то каква крупна лома!

ан