Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

14 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

јачи, колико пре, што су тако сами у неподељењој властитости свих користи, које власт даје. У прошлој години постојао је такође и „двојни савез“ руско-француски, коме нису ненаклони били ни „Либерали, па ни Напредњаци (под Ст. Новаковићем), па ипак су Радикали претпостављали, да се сами огласе за руско-француске пријатље у Србији, а другима чак и да се подсмену, што „плашљиво пристају за њима“.

Сад су Радикали постали не само увиђавни за све ове „промашене прилике“, веб чак и побожни, узвикујући; „Дај Боже, да ова бачена мисао буде плодно семе, из кога би сазрео плод сталног консолидовање свих политичких прилика у Србији“.

На жалост: доцкан! Странке у Србији разишле су се дефинитивно, или боље, Радикална Странка обишла је обе остале и оставила их неком врстом охолости иза себе, како смо у Књ, Ш, изложили. Је ли чудо, гко се сад, кад је Радикална Странка овако несрећно „пала“, и друге Странке нађу у положају и прилици, да сад и оне њу оставе овакој судби. Ми смо већ напред нагласили: да се и највећи део смелости Краљеве политике заснивао на овој-узајамној мржњи Странака, које у својој прошлости имају такомало "светлих момената зближења, а тако много ружнога међусобног изигравања и подваљивања. Краљеви су се само радовали вечитом гложењу међу Странкама и повлађивали час једној час другој, слабећи их у ствари све а уздижући над њиховим рушевинама чисто свој краљевски ауторитет и водећи чисто своју политику, која се, на жалост, не само у једној тачци, стално разилазила са битним интересима народа и несумњивим угледом Србије. Треба ли нам овде понова наводити, за потврду тога, све досадашње смицалице и скандале; а да и са овом променом њихов жалосни, а често и крвави низ није био завршен за свагда, о томе ћемо се и сувише драстично уверити у ближој, још више у нешто даљој будућности.

Толзко о анонимним изјавама Радикалне Странке. Но, није се дуго чекало ни на званичне изјаве са радикалне стране, у којима се ближе одређивао положај Странке према приликама створеним последњом променом. Тако је већ 4. новембра донео „Одјек“ (бр. 212.) овај проглас:

„Члановима Народне Радикалне Странке

Главни Одбор Народне Радикалне Странке, у седницама својим од 29. н 30. овог месеца већао је о ситуацији, створеној кризом од 7. ов. месеца и променом владе од 10. ов. месеца, каои о узроцима, који су ову кризу и промену у управи наше земље изазвали, па је донео ову одлуку:

Да ће народна радикална странка, користивши се досадашњим искуством, заузети према новој влади и новом стању положај одлучне, законите и лојалне опозиције, и захтевати унутра што пре решење уставног питања, а с поља такву спољну политику, која ће бити сагласна битним интересима земље и народа српског,

| : ' 8