Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

198 Е жив. ЖИВАНОВИЋ

је са видним заловољством ова два податка министарства привреде, и министру захвалио „на пажњи“. |

То је било последњи пут, кад је писац с краљем Миланом говорио.

Краљ Александар остао је сам у тако рећи пустоме дворцу. Послови су ишли као и обично, на парче, сваки министар за се. Заступник Председника министарства и мин. иностраних дела, Вукашин, вршио је такође своју трогубу дужност, у осталом не инкомодирајући остале министре, а кореспондирајући, можда, са Председником министарства, 0 каквој мисији коју је овај дао себи дати.

И опет је настала монотона тишина, коју је једног од идућих дана прекинула (у суботу 1. јула) паљба из „топова противу града“, намештених у врту „Звездаре“ на Врачару. Полиција је не знаме за шта, напред обавестила грађанство, да се не плаши,'

Али ускоро ће грађани престонице, сва Србија, Српстве, цео свет, имати да чују из Београда нов један глас, који бе одјекнути даље, и ако не и лепше, но многи, који су се, у разна и радосна и жалосна времена, могли чути из Србије, последњих година назване „Земље Изненађења“.

Ш.

Једна ужасна, пријатељска еведоџба. — Свакојако, и пре но што пређемо на крупни догађај, који непосредно предстоји, овде ће бити на своме месту, и за унутрашњу карактеркстику Краља Александра, да наведемо и једну сведоџбу, коју му је, далеко доцније (новембра 1905) издао његов лични лекар. У листу „Правда“, бр. 283. од 30. нов. 1905. изашло је једно, на уредника тога листа упућено писмо, коме је дат наслов: „Како су га васпитавалиг“ (т. ј. Краља Александра). Аутор је тога писма др. Мих. Величковић, пређе краљев лични лекар; а тенденција је писма, да се, у извињење Краља Александра, докаже, да је за оно, што је он постао онакав, какав је био, крива његова околина. Са колико се права то може тврдити, наше није да расправљамо. Знамо само, да док је као дечко (од 1889—1893) био под надзором Краљевских Намесника, учињено је све, што се за његово добро васпитање и школовање могло учинити. У колико је краљева околина, нарочито од насилног проглашења његова за пунолетна (1893) доиста допринела, да се ружне склоности његове развију и учврсте, не можемо знати. Свакојако, кад би сви, који су знали интиман живот Краља Александра, овако као његов лекар и пријатељ Величковић, изнели све што знају, имале би да се читају лепе ствари, и видело би се

1 Сами ови топови (два) набављени су из средстава Мин. Нар. Привреде, на подстицај Краља Милана, који је о њима, у последњој свесци 1/аппее зајепидџе за 1899. читао. Проф. Вел. Школе Ђока Станојевић, који је путовао у иностранство, купио је ова два прва, пробна „топа“. Он је, у присуству само Министра народне привреде, п пробе пуцања извршио, који је пуцањ надалеко одјекивао, док је ваздушни вртлог из топа у правцу облака зујао, као да је ту у истини какав материјални метак. Тај силни вртлог допирао је до облака и разбијао их. Тако комбиновани низ „топова“ по виноградима, на случај града, није био без неког дејства.

| |