Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

СУМЊИВИ ЗНАЦИ ПРЕД ЖЕНИДБУ 197

за трпезом у5-а-ул5 Краљу, испијајући своју флашу „5! Езгарће-а“ а кад кад тражећи и другу. МИ код њега је то могло значити, као израз бриге или љутње. И Краљеви су, као и ми остали смртни људи. И они своје бриге и муке утапају у — испражњену чашу.

Али је крупнији сукоб био сутра дан по прослави 22. фебруара ове 1900 године, када је (23. фебр.) смењен маршал двора пуковник Мих. Рашић (а на његово место узет за врш. дуж. мајор Љуб. Лешјанин) а одмах за тим (24. фебр.) Краљ Милан отишао у Ниш, где је остао све до 12. марта, да 19 истог мес. оде опет у Ниш, затим у Крагујевац, па тек 29. марта дође у Београд. Наравно, истакнуте су разне службене војне потребе, инспекције, које Командант акт. војске има да врши.

Тако се са овим бедним и жалосним одношајима, ушло у лето 1900 године. Изгледа, да је као последица забашуривања, пројектовано и једно велико путовање краљево по Источној Србији, које је и изведено. „Српске Новине“ доносиле су опширне телеграф. извештаје са овога пута, на коме Краљу такође нису избијале из главе извесне мисли...

Одмах по повратку с пута, настале су и у двору иу влади диспозиције за путовање у иностранство: Краља Милана на лечење у Карлсбад, и Председника Министарства др. Владана у Маријенбад. Краљ је нарочито срдачно наваљивао, да се „Папа“ (како је интимно називао оца) што пре одмори у тишини знамените ческе бање; а Председник владе да се такође што пре опорави, како би после, кад се они врате, могао и Краљ отићи на одмор и. на виђење са предвиђеном заручницом, у Немачкој.

Председник министарства остави Београд 6 јуна, а у дужности га је заменио као најстарији министар, Вукашин Ј. Петровић.

Краљ Милан, у пратњи свога ађутанта Н. Лукића отишао је 8. јуна, одбијајући сваки испраћај, тако, да ни сви министри нису ни знала да је то јутро отишао, а сутра-дан (9. јуна) у бр. 127. „Срп. Новина“ изађе на челу листа ова обзнана: „По одобрењу Њ. В. Краља, Врх. Команданта, Њ. В. Краљ Милан, армијски генерал и Ком. акт. војске, отпутовао је на одсуство у иностранство. За време одсуства заступаће га у дужности Ком. акт. војске, начел. штаба генерал г. Д. Цинцармарковић. Фбр. 4057. Из опште војног одељења Мииистарства војног 8. јуна 1900. године, у Београду“. Могло је пасти у очи ово остентативно објашњавање, чак, под „нумером“; али Краљ Милан беше већ навикао свет својим потчињавањем „прописном реду“ кадгод бисе дала прилика, да се истакне његова потчињеност — Краљу Господару!

Сиромах Краљ Милан! Ни он, и нико други сем сина његовога, није знао: да је ова објава последњи „пасош“ који он добија за „иностранство“,....,..

У очи дана одласка, 7. јуна, предао му је писац у ађутантској соби старог дворца, повезан, на српски преведен Ехрозе о стању Рударства у Србији, који је заједно са једним атласом, спремљен и на француском за Париску светску изложбу. Краљ Милан примио

.....