Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

202 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

у двору потписао тако донесену готову оставку пошто је и сам имго крупних сцена са Краљем) изгледа да је Краљ хтео да тога дана (8. јула, по ручку) држи Министарску седницу, у којој би питање о женидби и избор заручнице био предмет, о коме би се говорило; или би Менистри, на супрот њеховом противљењу, имали да чују већ свршен чин.

Како се примакло било подне (а ручавало се обично у 12. час и 30. мин,), а како је ваљало пре тога предати оставку Краљу, то из седнице министарске оду сви Министри право у двор, и, по обичају, уђу у малу гђутантску собу, лево до главног уласка у сада порушеном „старом двору“. Одмах се по суморним физиономијама дворских часника (а ту беше невесео и дубоко погружен блиски рођак Краља Милана, пуковник Александар Константиновић, ком. коњице) могло приметити, да женидба Краља Александра не беше више тајна. А како је заст. Председника министарства В. Петровић у руци носио, у једну већу квадратну, незатворену коверту уложену оставку Владе — то се одмах иза њу сазнало. Управо нико није био више резервисан, што је тако одскакало на спрам познате дискреције лворских часника, који су, разуме се, сви били противу ове женидбе: ађутанти, ордонанси, као и цивилно часништво дворско. Кажу, да је са свима главнијим од њих и Краља долазило до праввх сцена.

Њ. В. Краљу је јављено да су сваг.гГ. Министри дошли, и ва желе предстати му. После једне кратке аудијенције некога ол раније дошавших, дежурни ађутант саопшти заст. Председника, Б. Петровећу, да Краљ њега з0вг. Министри се згледаше и осташе ћутке. Заст. Председника оде, и однесе оставку владину собом, да је преда. Дошао беше критичан моменат...

Није дуго трајало и заст. Председника врати сеу ађутантску собу, са оставком у руди. Чим ступи у собу, призва, у највећем степену радознале Министре, и саопшти им лаконске; „ Краљ прима оставку.“ Свима лакну. За тим продужи заст. Председника, да је Краљ упитао, по прочитању оставке: „Зар је баш морала бити ова мотивација!“ и да је желео да се бар реч „фатална намера“ замени са „судбоносна/“ и заст. Председника позва писца овог дела, чији је рукопис био на оставци, да то измени, што је са нешто другојачим (црњим) мастилом, одмах онде и учињено, што је у оригинал над реч „фатална“, стављена реч „судбоносна“. Не зна се, којом је од ове две речи, министарском вли Краљевом, боље погођена судба! Најпосле рече заст. Председника: да је Њ. В. Краљ желео да му се о ручку ништа не говори; да ћеон после ручка (преко обичаја!) мало изаћи, а г. г. Министри ће га почекати, а кад се буде вратио, говориће с Министрима. А он сам врати Краљу преправљену оставку владе, коју Краљ задржи.

Тако је изгледало, да је са свим мирно, брзо и без потреса свршено једно крупно питање.

Преко обичаја, а са свим под притиском озбиљности момента, изађоше сви из собе и предсобља, пред главни дворски улаз у

=