Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

СУМЊИВИ ЗНАЦИ ПРЕД ЖЕНИДБУ 208:

двориште, на тротоар. Дан беше прави летњи, сунчан и топал. Неке, у заладку од дворца, послужише чашом пива, онако с ногу а разговор се водио о великом догађају, који је лебдео у ваздуху. Писац се бејаше одвојио подаље и на сунцу измења мисли са управником двора, пуковником Јованом Павловићем, који, и сам упрепашћен овим што се збива, беше јако невесео, и мишљаше само на кварење, изразивши то речма: „Не дајте, ако Бога знате!“ „А. штта можемо ми даље да учинимо“, говорио му је писац, на то. „Ви бар знате ко је Краљ Александар. Ми смо сад баш дали оставку и видипемо од каквог ће дејства бити.“ Павловић каже, да су он, Соларовић и Лешјанин велике муке имали с Краљем, кварећи и на разне начине укрштајући „намеру краљеву и њено извршење. Али и то је остало све узалуд.

Док је писац говорио са Павловићем, баци поглед групи осталих, што су у хладу били, и виде, да се од њих одвојхо беше Мин. унутр. дела Генчић и пошао излазу, на капију, која води из дворске авлије ка Министарству и ван двора у Крунску улицу, а за њим оде и мив. Б. Нешић,

Оба одоше „Крунском улицом“. Куда»

Писац не зна, у кога се породила беше мисао, док је он разговарао са Јов. Павловићем: да се иде Драги Машин, и да се на њу утиче, да се она сама повуче, прошевину откаже и тиме се узини заслужном, да све оно не буде, што се од ове женидбе нредвиђало, за династију и земљу. Министри Генчић и Нешић, познавајући ближе бившу дворску госпођу краљеве мајке, примили су драговољно ову мисију. То је значио и њихов одлазак из дворишта дворског. Отишла су блиској кући Машинове, у „Крунској улици“, где се ова укршта са „Ресавском“ — једва на неколико стотина корака од двора.

Разуме се, све је ово ишло брзо и грозничаво. Док се све то догађало, јави се преко дворишта, идући отуд од оне мале полукружне куће, краљев секретар др. Војислав С. Вељковић, Он је био узбуђен и носио је у руци неке исписане листове. 70 је била — као што Немо после видети — спремљена, на чисто преписана, Краљева прокламација о женидби. Краљев секретар, држећи те листове високо према себи у руци, идући, гласно је протестовао, изјављујући: да он неће да је умешан у овај посао и како он неће више остати у двору. Потпуковник ЈЉубомир Лешјанин, Који је вршио дужност маршала двора, и овог тренутка стајао на самом прагу стар. двора, слушајући свог шурака, Краљева секретара, како гласно протестује и суморним гласом, који је одавао неку врсту душевног умора — пола га је успокојавао, пола тешио: „Нашто, молим те, ти разговори, кад је то све узалуд. Подај то заврши маршал — па после гледај шта ћеш.“ И прокламацију је дотурио Краљу његов секретар, пре позива да се седа на ручак. Краљ је још све једнако био невидљив за остале Министре. Он је смишљао важне одлуке, којима је без сумње, дала пресудна повода оставка владе и убрзала их. Тихи су се разговори продужили онде на тротоару.