Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

КОМБИНАЦИЈА УМЕРЕНИХ ЕЛЕМЕНАТА НА ВЛАДИ 19

тенденцијом: да је Либерална Странка у опозицији новој влади.

Но, није било све тихо и нераздражљиво и на овој страни. Знаменито писмо Краљево од 10. октобра, које је важило као стожер нове ситуације и програм нове владе, пропраћено је у „Српској Застави“ тек 25. октобра, у чланку „Наш поглед“. Да то буде или не буде, зависило је од писца о.р. као главног уредника „Српске Заставе“ пошто је, са Ристићеве слабости с једне стране, а са сталног одсуства других личности од важности, или њихова „терања политике“ „из даљине“ све било пало на главног уредника партијскога органа. - |

Ако је незадовољство Радикалне Странке пстицало из чисте штете, коју јој је допринео не тако за њу похвалан а тако не: срећан пад са власти, незадовољство и Либералне Странке било је објашњиво игнорисањем, које је и према њој показано приликом ове промене. Далеко доцније, кад је се много што штаи у Ли-

бералној Странци као и у Србија, природним процесом или поли-

тичким обртима изменило, писац ових редова сазнао је за намеру, која је постојала код главних иницијатора промене од 11. октобра да се Либерална Странка позове чиста на управу земље. Док су обе друге странке слабиле нешто својим грешкама, нешто иначе, Либерална се била знатно опоравила и прибрала, да се на њу могло апеловати да прими владу. Ту већ утврђену намеру знале су само неколико личности, но која је била везана за услов: да се Либерали измире, да се у Странци васпостави јединство. Али, као што знамо, озбиљни покушаји Ристићеви на збору од 17. априла ове 1897 године, да се у странци васпостави јединство, осујепени су познатим начином. Као год што су, како излази, покушаји измирења долазили услед тежње да се може прихватити ситуација, ако евентуално до промене дође; тако је и, на први поглед чудна и необјашњива, контраакција ла се измирење осујети, имала такође смер да се ситуација прихвати али да то падне у део само извесним круговима ито оним крајњим у Странци. Кад се ово што овде износимо, доведе у везу са оним што смо напред у књ; Ш изнели, шта је све било у очи збора од 17. априла, на конференцији, онда се јасно обележава положај претставника и једног и другог правца у Либералној Странци, као и посета Рибарца и Кундовића — две личности, које су споразумно успеле, да се осујети измирење у Либералној Странци — Краљу Милану овога лета у Бечу.

Али сад је, не мање, јасно и то, на кога пада одговорност за ово обилажење Либералне Странке и за даље кризе, које су јој предстојале.

Прихватање комбинације да Либерали дођу на владу, било је дакле и мудро, логично и савремено, а и са изгледом на успех. Примање услова, да то буде после претходног измирења у Странци само је доприносило њеном ојачању и њеном успеху евентуално на влади. Али промена од !1. октобра 1897. показала је још једном, "да Либерали немају среће. Ако су Краљ Милан и Краљ Алексгндар можда са извесном нелагодношћу замишљали једну комбинацију

' С 9: