Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

ПРОМЕНА УСТАВА И РАДИКАЛНО-НАПРЕДЊАЧКА · „ФУЗИЈА“. ДВОРСКЕ НАДЕ И МИСТЕРИЈЕ

Две велике мисли занимале су, после реконструкције министарства, Краља Александра. То- су промена Устава_земаљског, и пренашање политичког тежишта и на Радикале.-

Женидбом је пао и систем оличен у влади др. Владана, док ново „Свадбено Министарство“ није представљало нити какав пол. систем, као што није било ни Министарство ма које Странке, и ако су министри, лично узев, припадали свима трима тадашњим Странкама у земљи. Смрћу Краља Милана остао је Краљ Александар потпуни господар ситуације, за каквог се прогласио од. своје прошлогодишње женидбе. А место умрлог најстаријег члана династије, помаљале су се нове наде, које су за сад само изражаване у тако званом, и тако до комичности истицаном „благословеном стању.“ Ми мислимо, и на томе ћемо се доцније уставити, да је ово „благословено стање“ било од пресудног утицаја на горе поменуте одлуке Краља Александра, које су следовале трчећим кораком. |

1. Промена владе. Министарство др. Мих. Вујића. — Спремање: новог Устава од 1901. — Једва што је било прошло четрдесет дана

од последње реконструкције „Свадбеног Министарства,“ кад је, 20. марта т. г. осванула потпуна његова смена, На место А. Јовановића, дошао је Мих. Вујић за Председника Министарства, у ком су даље били: Мин. грађевина П. Велимировић, привреде Мил. Ђ. Миловановић, финансија Мих. Поповић, војни Мил. Васић, просвете Пав., Маринковић, унутрашњих Ник. Стефановић и правде Драг. Стаменковић. Ма да су у овом Министарству остала три члана још из „Свадбеног Министарства“, ново Министарство и по лич= ностима и по тенденцији, није више то било. У њему је било 4, Радикала, од којих је један Председник министарства, и, сем мин. војног, који је био краљев човек, три Напредњака. Министарство је било дакле: радикално-напредњачко.

Једно је падало у очи приликом ове промене, а то је: потпуно игнорисање Либерала. То се јако осећало и коментарисало после више но трогодишње егзистенције једне Скупштине, на којој је почивала цела једна ситуација, а која је била у већини либерална. То је вређало оне, који су имали учешћа у одржању тога