Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

236 У жив. ЖИВАНОВИЋ

"енстема, као супротнога Радикализму, а још је више љутило оне од Лаберала, који су својом „опозицијом“ мислили да су стекли неку важност, То је још више истицало карактер новог обрта, да је он потпуно у смислу радикално-напредњачком. Има да се дода, да ова промена и овакав састав владе нису, ни с једне ни с друге заинтересоване стране, пропраћени никеквим изјаваха. Ови «су били производ чисто закулисне радње.

Ала је иза кулиса, у току месеца марта, спремано још нешто, крупније но и сама нова влада. Спремана је промена Устава. Ту је Краљ увео у сарадњу и оне од Радикала, које није хтео имати у влади, као Пашића, Протића и др. Каљевића, Д. Маривковића, и др. од Напредњака. Краљ, влада, одабрани прваци, најпосле су извели на чисто пројекст новог Устава. Самону тој значајној радњи није било ни једног Либерала. То је било друго игнорисање ове заслужне Странке. Али тај начин фаворизирања једних, „а игнорисања других, са свим је спадао у систем Краља Александра. То је био само рачун Краља Александра. Док је са једнима правио Устав, и задовољавао их, он је остављао друге у нерасположењу, без сумње да их има, ако затреба да с њима квари оно, што сад са овима гради. Такав је он био човек, и био је у томе себи врло доследан. Он је правко Устав на начин, какав се њему најбоље свидео; јер је за то себи н заслугу приписивао, а главни сарадници „су на све то пристајали и „слушали,“ Ишло је, шта више, глатко.

У толико је видније одступао овај начин стварања овог новог Устава и од начина, како је 1888 постао тадашњи „нови Устав“, уз јавзу сарадњу свих Странака у Уставотворном Одбору, а за тим и у Скупштини.

Но није на тој тајанствености са свим остало. Не знамо из којих разлога (а чуло се да је то било на наваљивање неких Радикала и Напредњака) тек у последњој трећини марта, известан број Либерала, а међу њима и писац о. д. добили су позиве да, по налогу Њ. В. Краља, дођу у Министарство унутр. дела 20 марта, у 4 с. по подне. Истога дана примљен је од Краља засебно и саслушан о новом Уставу Јов, Ђ. Авакумовић. Кад су се позвани скупили у Министарству, умољени су да пођу у двор, где их се нашло зааједно њих 11 и то: Ал. Васиљевић, Ал. Протић, Драг. Ж. Петровић, Дим. Христић, Жив. Величковић, Жив. Живановић, Лаза Секулић (из Ужице), Љуб. Каменчић, Милоје Блазнавац (из Крагујевца), Стојан Вељковић и Ст. Рибарац. Но ваља приметити, да је ово била друга група Либерала. Дан раније били су у двору више њих из Београда и унутрашњости, махом посланика у Скупштини, Ова, каша група била је, дакле, друга, махом од људи од пера и теоријске спреме, оно, што се још крстило именом „првака“, поред неких и трећестепених величана. Знаменити људи, као Јов. Ристић и други његови вршњаци, не беху више међу живима. Ово што је било ту, било је несложно, јер сама странка представљаше у овом моменту све пре, само не какву органску целину. Краљ, пријатељ поцепаности, водио је од тога још и нарочито рачуна и