Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

246 жив. ЖИВАНОВИЋ

Кад се приступило саставу Гл. Контроле и свих судова, проведена је свуда ова братска подела. Земља је предата са свим овим двема Странкама, по цену понижења Радикалне и васпостављања Напредњачке. Но свака је од њих нашла свога доброг рачуна да пристане на све ово. Како ће ова необична двострана 32једница — свака у себи и обе међу собом — издржати пробу до краја, то ћемо имати прилике да видимо. У времену, кад се све ово стварало, била су необично повољна расположења. Тиме се уједно и сама собом истиче разлика између оног знаменитог Споразума либерално-радикалног, после српско-бугарског рата 1886. год. иове садашње „Фузије,“ која се изметула у поделу свих по. ложаја и достојанстава, која ни у једној земљи не могу бити предмет пљачке и деобе, но само заслуге и законитих државних потреба,

Сад је још требало, да се и саме здружене Странке јавно обележе. Оне су то и учиниле, и то у са свим говом листу. „Дневнику, “коме је био власник један Напредњак и „директор“ један Радикал (Ст. Протић). Напредњаци нису оживљавали „Видело“, а радикали су потурили и „Одјек“ и „Самоуправу“. „Дневник“ је бно орган „Фузије.“ То је било ново популарно име радикално на: едњачке кепопуларне дружбе из 1901. године.

У првом броју новога листа, који се појавио 15. априла 1901., и у коме је на челу донесена Краљева Прокламација од 6. априла, био је, одмах после прокламације, и један акт политички, од 060" бите интересантности, То је био проглас Напредњачко-радикални, упућен „Нашим пријатељима“, у коме се прво каже, да је Уставом од 6. априла „искупљена висока реч Њ. В. Краља од 9. маја 1894.“ У даљем разлагању потписници прогласа кажу за се: „Ми излазимо на сусрет свима честетим грађанима, од којих нас је до сад делило само (!) политичко уверење и нарочити погледи на задатке др" жавне, а који се иначе у дојакошњем свом раду нису руководиле себичним рачунима, већ једино интересима земље и престола,“ У тренутку дакле, кад се у дело проводи један најсебичнији политички акт за какав зна српска домаћа политика последњих де ценија, потписници траже само оне, који се нису руксводили себичним рачунима, или обратно, стављају ограду између себе и оних, који су се себичним рачунима руководили !! Објављујући, најзад, да су се они међу собом удружили, они и остале неасебичне грађане позивају „да се уздигну над ситним (|) разликама и забораве обичне пратиоце јаче и оштрије досадашње политичке борбе, који су их досада одвајали и туђили“. Проглас се завршује речма: „Ова проста и искрена реч, нека буде наш први гласник, који (когар) шаљемо својим пријатељима у надању, да ћемо се с њима заједно наћи на пољу полатичког рада, који нам нови Устав отвара, и на који је наш узвишени владалгц, Његово Величанство Краљ Александар, овако одлучно и краљевски позвао све () српске грађане.“ .

Проглас овај потписало је 81. Радикал и Напредњак заједно, по азбучном реду. Све што је се колико толико могло назвати