Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

ПРОМЕНА УСТАВА И „ФИЗИЈА“ 945 2 рекла и у пркос непријатељским расположењима, у земљи и на страни, хтела и желела, да и свој рођени положај што боље учврсти и узвиси, што би јој се Уставом огарантовао ранг, какав ни једна владарка у Србији до сада не имађаше. То, и једнои друго, одају чланови 6. и 21. новог Устава. Јер док чл. 6. утврђује, да у недостатку мушког потомства у Дому Обреновића „наследство прелази на његовово непосредно женско потомство, из законитога брака,“ а члан 21. успрема „Краљици удови,“ да за малолетства престолонаследника она врши „Уставну Краљевску власт — а у својству Краљевског Намесника.“ Ни старо, ни ново Законодавство, ни пре-пропасти старе, -ни-после-васкрса нове државе, срлски-народ не знађаше-за жене на престолу. Сад је то предвиђено новим Уставом. Драга Машин могаше бита вршилац владалачкевласти, а њена кћи владалац. То је био тај нови ранг, који је краљица себи извојевала, и за који је још и многе друге наде

| везивала, заједно са надама „благословеног стања.“ Увек су крупни

и дрски планови једног ратуепц-а.

Овакве жеље и наде објашњавају, дакле, и долазак новог Устава као претече блиском краљичином порођају. „Благословено стање“, објављено још у августу прошле године, глорификовано у последњој Престоној беседи, набијано тако рећи целом свету на нос иђаше своме сретном испољавању на сусрет. Једини претпостављени конкурент за престо у Србији, Краљ Милан, беше са толико притворства испраћен у гроб. Са толико више непритворства чињене. су припрема за новог, правог наследника !п зре, или који је тачније рећи, очекиван !ијег зрет ећ тешт, т. ј. између наде и — страха. А за што, видећемо ускоро.

Ш.

__Мове установе и њихови нови носиоци у „фузији“ и у држави. — Из свега довде наведевог могло се видети: да су носиоци новог стања, створенога новим Уставом, били удружени Радикали и Напредњаци. Влада Вујићева, од 20. марта, у којој су ове Странке попола заступљене, дала је, на дан 6. априла рго Топла оставку, али је у целости истим указом понова утврђена. У новом Сенату, од наименованих 30 чланова, било је: радикала 11., напредњака 11, либарала, и то за невољу, само 3. и генерала 5. Неколико места остало је непопуњено. — Исто тако и у новом Савету, било је: радикала 8, напредњака 5, либерала 2. — Председништво у Сенату дато је Напредњацима (Дим. Маринковић) а у Савету Радикалима (Ђ, Симић), Но, за то у оба највиша суда, Касацији и Апелацији, добили су председништво такође Напредњаци (Д. Радовић, Ар. Нинчић),

Стари Саветници, у колико нису ушли у нови савет, стављени су на расположење, за тим у пензију. Никола Христић, Преде. Савета, после далеко више од пола столећа у разним положајима, дошао је 9. априла о. г. коначно у пенсију (Овај, у многоме необични човек, умро је 26. нов. 1911. год. у 98. години).