Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

ПРОМЕ ТАВА И „Ф Ј : ОМЕНА УСТАВА УЗИЈА“ 251

проведено у Смедереву и у августу (27-га) Краљ се крене са Краљицом на пут по Србији, који је лане омело „благословено стање“, и посети: Крагујевац, Краљево, Студеницу, свуда говорећи своје уобичајене дуге говоре, и истичући свуда краљицу. Дошав у Чачак (2. септем.) Краљ је у свом говору казао чак и то: да је ово место посетио за то, што је оно пуно спомена на Обреновиће „а друго, вели, и за то, што је краљичина мајка у њему рођена!“ И Анђа Панте Луњевице, рођена Кољевић, једна, по општем сазнању нечујно скончана личност, са висине престола прокламује се, кго особена знаменитост, ради које је Краљ дошао у Чачак! Како онда. да не поверује свет гласовима, да један од синова те исте Анђе, чија је кћи већ краљица, не може бити једног дана оглашен за престолонаследника»г! Краљица је уздизана све више и више, и у томе није био активан једино Краљ. У томе су се отимали, ко ће коме преотети првенство, и Радикали и Напредњаци, сада на влади названи „Фузионаши“. Пре овог путовања по Србији — у коме су се фузионаши свуда истицали у прве редове — на дан 23. јула 1901. изашао је чланак у владином листу „Дневнику“ (бр.82.), под васловом: „Прва годишњица венчања“, у ком се истиче како „наш светли Краљ и краљица светкују данас у срећном породичном кругу прву годишњицу својега венчања“ и онда се наставља: „Венчање краљево са краљицом Српкињом није донело давно жељенога породичног мира и среће само младоме нашем Краљу, већ и народу“. „Нека би добри Бог дао, да Њ. В. Краљ и Краљица, дочекују овај дан у садашњој срећи и задовољству... и да са својом државом и народом из године у годину бележи успехе и оствари, окружен љубављу и потпором своје Светле Краљице и народа својега, велику српску мисао“. Таква се песма онда певала! Краљ је добро схватио нову музику, а Краљица је умела употребити оваква, ма била и притворна, расположења.

Све је “ово чинило, да су се сковали све више и јаче гласови о краљичиним плановима, за стварање и нове „Луњевичине династије“. Међутим, није недостојало на удворицама разне врсте, које су учиниле, да су и браћа краљичина, са разметљивошћу, почела очекивати и тражити почасти, на које нису имала права, ни по рангу, ни по каквом војничком пропису.

То као да је дало повода Краљу Александру, да се изјасни о новом тугаљивом питању, о наследнику престола, и то у Нишу 23. септембра. Прво се трудио Краљ да ублажи Нишлије с тога, што Скупштина није више у Нишу (но у Београду), и онда дословце наставља овако:

„За време мога последњег путовања по југозападним крајевима наше отаџбине, имао сам прилике да дознам, како извесни сплеткароши проносе и растурају гласове, као да Србији предстоје опет нека изненађења и препади. Проношене су, на име, злонамерне вести о наследству престола. Међутим, не само да није било никаквог питања о наследству престола, него вам ја, као Краљ ваш, који је дао Устав и реч, да ће га примерно чувати, јавно кажем,