Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

252 __ жив. ЖИВАНОВИЋ

да у Србији, после новог Устава, не може бити више никаквих изненађења и препада, и да о питању наследства нема места сада говорити, нити ће пак, за дуги низ година имати потребе да сео томе и говори. Те су гласове проносили само људи интриганти, који су своје положаје напустили онда, кад се сав народ обрадовао мојој веридби и мојој домаћој срећи. Ја сам тврдо решен, да тим сплеткарошима даља ровења пресечем и да тој змији ногом станем за врат..... Ја сам, дакле, завршује Краљ: нарочито изабрао Ниш, да вам ово кажем и да кроз уста (2) Нишлија објавим то целом мом милом народу...“

Овом својом обзнаном, која је са свим у стилу Краља Александра, он, и ако вешто хоће да зна чак и узроковаче тих „гласова“, није успео да пстре фатално дејство пропалог „порођаја“ своје жене, која је, без сумње, и сама желела да оваквом једном изјавом краљевом, буде маскирана. Али то све није помогло. „Гласови“ о „Луњевичиној династији“ упорно су сеи даље одржавали, па, кроз стране новине, и по свету разгласили.

И то је била њихова несрећа.