Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

24 жив. ЖИВАНОВИЋ

Са чисто војничкога гледишта сматрана је установа „Команде активне војске“ као добра мисао и од озбиљног значаја. Место једне административно војне личности, какав је у Србији Министар војни, који је дотле „Командовао војском за Краља и у име Краља“, дошао је један по положају чисто војнички ауторитет на чело војске, уз то ауторитет владалачки. Ми смо далеко од тога да овим тврдимо, да и Краљ Милан и Александар, нису имали скоро ни мало војничкога духа. Краљ Милан био је у толико претежнији од свога сина што се бар трудио да узме позитуру војног старешине-док Краљ Александар није ни ту амбицију имао. Краљ Милан је после доиста утицао осетно на развиће наше војне организације. Наоружање, зидање многобројних касарни по целој земљи и т. д. остали су као позитивне тековине тога доба уз осетно протежирање официра и њихово издвајање од осталих редова чиновничких. Само, - што је Краљ Милан и на то поље пренео био своју финансијску безобзирност. Он је често напрезао материјалну моћ и земље и појединих округа мимо њихове могућности; а знало се, да оно што он потражи мора бити, па ма како и ма од куда; јер је све његове захтеве износио Краљ као своје, а влада је после морала гледати од куда ће нужна средства набавити.

Да не претичемо догађаје, додаћемо само овде: да је Краљ Милан остао на положају Команданта активне војске две и по године, представљајући за све то време према сину своме млађег, према влади једну велику силу, а према војсци команданта, са улогама и понашањем, које се тачно управљало према његовим личним симпатијама и антипатијама на спрам сваког појединца у офиц. кору. Али је, при свима својим недостатцима, Краљ Милан пресудно јаче имао симпатије офиц. кора од Краља Александра, за кога се може рећи, да као „Врховни Командант“ војске, ни пре Краља Миланова мешања, није ни постојао. Можда је и то определило оца његова да уласком у акт. команду, ту велику празнину колико било попуни.

Са још друга два указа, влада је, крајем године 1897. завршила „текуће државне послове“.

Указом од 22. дец. продужила важност буџета, још у 1896. одобреног и за идућу 1898. годину „докле Нар. Скупштина буџет

не реши“. Указом од 24. дец. рго Гоппа „сазива се Народ. Скупштина у Београд на дан 30 децембра о. г.“ и, у исто време: „одлаже се

за шест месеци од данас, тако да се састане на дан 24. јуна идуће 1898 године.“

У.

Влада тражи наслон. Избори и Скупштина. — Одлагање Народне Скупштине и предвиђање састанка њеног на дан 24. јуна 1898. било је исто тако форме ради, као и њено сазивање за дан 30. децембра. Ова манипулација, извршена у границама уставних прописа и рокова, била је само срачуњена на добитак времена. Имало