Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

278 Е ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

њене учености и начитаности. Истога дана (14. окт.) било је забавно вече код „Коларца“; а сутра-дан (15. окт.) свечана представа у Нар. Позоришту. Једном речи, учињено је све да драги гости буду задовољни, ма да се, из непредвиђених узрока, одустало од излета у Ниш, који је пројектован после свршетка Конгреса (16. октобра).

Но нарочито су важне биле одлуке, на овом Конгресу (14. и 15. окт.) претресане и донесене, и тицале су се што већег удруживања, по покрајинама и у разним политичким границама, растурене интелектуалне снаге народне, оличене у публицистици у опште, и што сложнајег рада, који је у замисли својој имао крајњи циљ: неговање осећања и мисли за уједињење народно, које је у срцу и души свакога Србина. Та је мисао и прибрала све ове пред“ ставнике у Београд.'

Ево тих главних одлука: 1. О установљењу српске главне књижарнице у Београду, ради боље и брже измене књига, које се у појединим српским покрајинама јављају; П. О избегавању поле мике између новинара и вређања чисто породичне части и морала, чиме се смерало на укроћавање често задивљавих и безобзирних начина у јавној речи (нарочито, на жалост, у Србији ђ; Ш. О потреби доброг познавања и темељитог проучавања свих српских питања, ради расправљања о српским стварима, пошто, и ако у до број намери, већина „новинара“ о многим тим питањима пише на дохват, штетећи тиме и уносећи заблуде у шире кругове; ТУ. о установи у Београду Српског Централног Биро-а, као одељења Срп. Нов. Удружења, са задатком, да у питањима националним шаље свима Српским редакцијама тачна обавештења, како би се сузбало свако тенденциозно и често скроз лажно распростирање гласова, од стране страних дописника и страних, често непријатељских листова, из којих, после, по недовољном обавештењу, те неистине прелазе и у српске листове.

За извршење сваке од ових, у истини важних одлука, изабргт је и нарочити посебан одбор, који би се старао и да се припреми и оствари оно што се којом од одлука хтело.

Па жалост, морамо одмах констатовати: да су све ове одлуке остале само добре жеље, као што је и многи београдски учесник при њихову доношењу и многи избраник за њихово остварење, био само параде ради на Конгресу. Кад се овај разишао, све је се хладило, док није потпуно прешло и у заборав. А за све то, поред усталаштва, требало је и знатних капитала; а у савремених представника новинарства, тога у првом реду није било.

1 Од овог Конгреса (1902.) до сада (1925. прошло је већ толико година; а од срећног дочеканог уједињења (1918.) такође је већ без мало једна деценија али нема знакова за какву сличну манифестацију. Све је утонуло у политичком раздору, и многа јавна гласила још су само весници, па, на жалост и помагачи тога разједињења у сред уједињења. А заједнички рад и успех на овом важном пољу јавна живота, иште другојачија расположења и другојачију солидарност, каои опште уверење и сазнање: да за потпуно уједињење и духовну чврстоћу једног ве-