Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

под новим УСТАВОМ

За то време измењани су облигатни ударци између дотичних зараћених страна и њихових гласила. „Дневник“, и даље као полузванични лист, вођаше борбу поглавито противу Либерала. У свом бр. 277. од 9. окт. дакле одмах по образовању нове владе, полузв.

лист узе претресати „Либералну тактику“ и њихове либ. групе и ·

људе, тврдећи: да су се они поделили „само да се власти дочепају.“

Новообразовано Велимировићево Министарство прихватило је послове својега предходника, трудећи се поглавито, да како тако спреми што, чиме ће забавити блиску Скупштину и Сенат. Али и за њега је важила реч: „Ум за морем, а смрт за вратом!“

ТХ.

Конгрес свесрпских новинара у Београду. — Тачно у време политичког затишја, које је у пословима државним следовало промени владе од 6. октобра 1902. год., пада једна по себи пријатна и утешна појава, која је донекле испољила духовно јединство и солидарност Српскога племена. и

Мислимо на Новинарски Конгрес, који је одржан 14. и 15. октобра т. г. у сали Велике Школе у Београду. Иницијативом нашег домаћег Нов. Удружења Конгрес је овај припремљен и изведен, и ма да је имао два права пословна дана, са свечаностима се распростро на неколико дана. Тако је 12. окт. по доласку гостију било у гостионици код. „Српске Круне“ другарско вече, ради познанства. 13. окт. служба у цркви и свечано отварање Конгреса а у зече банкет у „Гранд Хотелу“ (на коме је био и писац) са сјајним и пуним осећаја здравицама. Тек се 14. и 15. бавио Конгрес питањима стављеним на дневни ред, пошто се конституисао.

За председника је изабрао Владимира Јовановића држ. Саветника у пензији, познатог либералног политичара и ветерана публицисту, за потпредседнике су изабрани: Антон Фабрис, одлични представник Српства из Далмације, уредник „Дубровника,“ Илија Вучетић познати либ, политичар и сарадник „Браника“, и хаџи Мустафа Скопљаковић, родом Босанац, учен богослов исламски при џамији у Београду“. Тиме су заступљене биле главне српске покрајине, иако не све, у Председништву. Публицисте ван Србије примљене су биле и у двору, и то 14 октобра, где су остали на закусци. На том је пријему краљица Драга — благодарећи упуту Ст. Ћурчића — одиграла једну вешту улогу: била је о сваком важнијем човеку претходно инструисана, и у разговору је додирнула те ово, те оно, што је с тим човеком у вези, како његово дело и иначе, што је овима веома импонирало, а краљицу представило као неку добро начитану жену, противно правом стању и

! Била је то и чудна и жалосна појава, да су ускоро сва три ова потпредседника, по реду: Фабрис, Вучетић и Скопљаковић помрли, и ако су били млади људи, као Фабрис и Скопљаковић, а и Вучетић је био у најбољим годинама, Фабрис је, у осталом, по повратку у Дубровник, допао ватвора због неке штампарске „кривице“, што му је нежном, као што је већ био, само навукло болест и ускорило смрт, оставив светао и лег спомен.