Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

ПОД НОВИМ УСТАВОМ 285

255). У њему је наравно мишљено на све, што се сматрало за потребно, и у спољној и у унутрашњој политици и за ову последњу, као постулат свега, свакојако је лежао у изјави владе, како ће „нарочито старање поклонити- одржању строга(!) реда у земљи“, Није тешко погодити и на чију је адресу ово управљено.

И онда долазе посебне тачке програма: о финансијама, војсци, чиновничком питању, просвети, свештеничком стању, подизању железница и т. д.

Но најистакнутија је, несумњиво, тачка програма о Ревизији Устава. „Краљевска ће влада предузети да се редовним путем изврши и Ревизија Устава“... „Као прва тачка биће укидање Сената“ оног Сената, за који Краљ говораше, приликом доношења Устава од 1901., да је установа Сената његов сопашо зе диа поп, и да без Сената нема Устава, док се сада као „прва тачка“ истиче Устав. без Сената.“

Да је генерал Цинцармгрковић поштено мислио, кад је овај Програм објавио, не може подлежати сумњи. Али, ако је игде на месту позната изрека, да је „пут у пакао поплочан добрим намерама“, то је било овде. А Краљ Александар, на жалост, није ни једну од толиких влада одвео у рај.

Јер, ако се постави питање: Зашто је управо и образована ова влада; онда се на исто не може пре одговорити, док се не би одговорило и на питање: Зашто је напуштена „Фузија“ која је Краљу била послушна у свему, наравно за користи, које је имала она и њени чланови. Као што је одговор на оба ова питања један исти и кратак: Краљ је тако хтео! — тако се и за ову промену може само нагађати један тајанствен узрок.

На име, зуцкало се, да је и Краљ Александар дошао до увиђавности, о баласту који је на се натоварио својом женидбом са Драгом Машин, и да се у души његовој формирала намера, да се тога баласта ослободи. То је, као имала да изврши влада Цинцармарковићева, уз припомоћ људи и странака, које су несимпатично примиле његов брак пре две године.“ Ко је познавао притворство Краља Александра и променљивост његових назора, па и осећаја,

имало је пуно разлога да верује у ову верзију о удаљењу ове до-

! Председник Министарства дао је одмах и лично следства намери о укидању Сената, положив оставку на чланство у Сенату. Њему је у том следовао и - други генерал, Сенатор Драг. Франасовић. Доцније се без сумње одазвао жељи. Краљевој и Сенатор Сима Несторовић, па и Мих. Поповић Али, за чудо, друга

два генерала Мишковић и Сренковић откажу ту услужност, не хтевши Краљу „вратити“ свој мандат.

2 О раздвајању Краља Александра са Краљицом Драгом, писао је и П. Тодоровић у своме „Огледалу“ од 1904. Нарочито се истиче чланак „Краљев брак“ (Огледало бр. 67. стр. 857), где се наводе и изрази Краљеви, говорени Тодоровићу и наговештења; о намери Краљевој за развод брака, може се читатими у другом зланку „Огледала“ а нарочито у 19. наставку, св. 87. стр. 1087. под насловом „Краљева тајна“. Ту се износи баш Цинцармарковић, као човек, намењен за тај велики задатак. Све је писано наравно, фељтонистички, али и други извори као што ћемо видети, говоре да је бало и стварне подлоге,