Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

ГОДЕНА 1903 , 297

ишло, све више, које је препреке оставило за собом одушевљено доба стварања Устава, подаривање великих звања и положаја људима из „споразумних група“, као и двадесетомесечна владавина „споразумних“ влада, из доба „Фузије“; које су, опет, билеу већини радикалне, и при свем опирању Краљевом, и разним подвизима и смицалицама закулисним, умеле том приликом протурити и понешто за своју сигурност, у облику разних закона, установа и у њима заузетих положаја.

Све те творевине, огарантоване самим Уставом од 6. априла 1901., стајале су сада као тврди градови, којима се ни препадом ни редовном опсадом није могло ништа, сем да се дигне у ваздух и сама подлога, на којој су ти градови стајали,

Та подлога био је — сам Устав.

Природно је, да је Краљ Александар бацио свој поглед на ту непребродиму препреку. Али, то је био Устав, који је сам Краљ лично „даровао“; Устав, који је поникао из воље Краљеве и понео облик, какав је сам Краљ хтео и желео.

Како би могао Краљ метути руку на своје рођено дело! Истина се знало за безобзирност Краљеву; али нико није хтео веровати, да ће се Краљ, после судбе Устава од 1888. године, понова хтети компромитовати и пред Богом газећи свечану своју заклетву на Устав, и пред народом одузимајући му грађанска права, заснована на новом Уставу, и пред целом Европом, као владалац, коме се већ више ништа не може веровати...

(С тога нико, чак ни они, који би једним новим државним ударом били угрожени, нису имали толико бојазни са те стране. То би било, мислило се у свима круговима, ако је и од Краља Александра — сувише,

Ш.

Мартовска демонстрација. — Краљ и влада освојили су ипак терен и, можда само привидно, потисли све живе силе, оличене у јачим пол. Странкама, које су до скора водиле прву реч у јавности, у Нар. Скупштини и Сенату. Сада је акција тих пол. чинилаца сведена још само на новинарски рад, на критику владе и сликање целог створеног положаја, путем штампе, као што смо већ довде видели. Место тих Странака, против којих је и управљена била цела радња Краљева, формирали су се, споро гли постојано, нови политички фактори, или боље речено: нов политички фактор, из смесе Либерала и Напредњака, који је имао, са нешто Радикала, дати ослолац новој ситуацији и плановима Краљевим,

Али сзе то није могло из света избацити главне представнике незадовољства, Радикале оба крила, нарочито млађе крало и оне Либерале око Авакумовића и „Срп, Заставе“,

Уз ове организоване Странке, пристајали су и сви они многобројни и анонимни покретљиви елементи, који се у нас, по потреби, подразумевају под именом „Омладине“. То су сви они разноврсни неодговорни представници престоничког друштва, од Велике