Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

296 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

Па ипак је цео овај поход сматран у двору као нека врста успеха. Није ли то био први пут Краљице Драге „у иностранство; “ а умешни бан хрватски, који је заступао цара, са неколико срачуњених комплимената (како је писцу о том причао, тамо присутни Стеван Ћурчић!) још је више засладио овај први и последњи „покајнички поход“.

П,

Даљи рад владин у новој години. — Одложивши, одмах по своме доласку, састанке Народне Скупштине, изневши, ускоро за тим, и свој државни програм, основавши једновремено и свој нарочити лист, учинивши прве чиновничке размештаје, прогласивши и лањски буџет за идућу годину — влада је, улазећи у 1903. годину, продужила све поузданије ићи почетим путем.

- _ Већ 3. јануара 1903 године, влада „закључи“ седнице одложеног Нар. Представништва, не приступајући ипак и распуштању његовом, из тактичких разлога. Али, то се сад већ по себи разумевало, и било је још само питање времена.

Настављено је рехабилитисање личности, које су од последњег Преког Суда за трајања „Фузије“ биле, у незгодном гласу код Радикала. Ускоро за тим беше, по молби, смењен и председник Касације Дим. Радовић (18. јан.), на чије место (9. фебр.) дође члан свадб. кабинета Настас Антоновић, до сада Предс. Гл, Контроле. Ова је смена у највишем суду имала нарочитог значаја. Са штампом је био увелико отпочео рат: „Одјек,“ „Срп. Застава“ па и „Уставна Србија“, која тек беше отпочела излазити, били су оптуживани и забрањивани. Држећи се текста последњег закона о штампи, Касација није могла све ове оптужбе и забране полиц. власти одобравати. Док су се Краљ и влада мрштили на ово, ови опозиц. листови хвалили су судове, од којих је похвала велики део пожњео и председник Касације Радовић (напредњак). Позват у Наш, где се Краљ бавио, он се отуда врати с молбом у џепу, да буде пензионисан, учинивши у ствари лично Краљу уступак, да тамо постави свог човека,... док га је опозиц. штампа сматрала као жртву, која изгледа пре кида са положајем, но са убеђењем!

Влада је даље све више уносила системе у свој рад, у колико су поједини Министри све више улазили у послове. Све је ишло с предумишљајем: смењивање чиновника, кметова, скретање цело. купне државне машинерије на нов празац, куда је думенисао лично Краљ. Али много што шта није ишло тако лако. Судије су биле заштићене некретношћу судијском; кметови су имали право жалбе на Држ. Савет, у коме су у већини седели људи из бивше „фузије“. и нису били вољни да учине по вољи органима нове владе на збацивању општинских часника. У даљој перспективи и сами избори за Нар. Предстазнаштво нису с тога били без бриге за владу, а још и“с тога, што су избори свеколико подлежали садејству Државног Одбора, који је по Уставу наименовавао председнике бир. одбора. На све стране су се јављале препреке, и што се даље