Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

владиних!) кандидатских листа, по већини кандидата једне полит. Странке тумачити у корист доласка дотичне лол. групе на управу земаљску. Но тим гласовима не треба поклањати вере...“ и онда се разлаже како „ствар у истини стоји“, а на име: „да су се сва три пол. правца у нас споразумела у том смислу, да помажу, као своју, данашњу владу, и да су, према томе, на тој основи и под том погодбом истакнути као владини кандидати, виђени људи и из све три бивше (7!) полит. Странке наше...“ Од значаја је овде нова терминологија о „владиним канд. листама“ и „владиним кандидатима“, што је наравно, искључивало самоопредељивост грађана. Само, што се још није казало, да Краљ тако хоће!

Када је изборни покрет узео свој правац, и докле се опозиционе Странке још не беху изјасниле о учешћу на изборима, лево крило либерално учинило је један интересантан корак — код Краља. Стојан Рибарац, сам или по договору, јавио се и био је примљен у аудијенцију, и — како је то после Краљ у присуству и писца 0. д. нарочито позваном Јевр. Андоновићу саопштио: — Рибарац

је представио Краљу потребу, да и представници друге групе.

Либерала уђу у Скупштину, и изнео је своју молбу, да се Краљ тој потреби и њихову избору не противи, но да то допусти и омогући. Краљ је, како сам каже, на то одговорио: да он не би имао ништа против уласка Рибарчева и осталих у Скупштину, али под погодбом: да они приђу целини Либерала, који следују интенцијама Краљевим и програму ове друге, по Краљевом нахођењу, веће групе, где је доиста, као и 1898, био 2105 Либерала заступљен. На ово, и овакву обвезу, није могао опет Рибарац пристати, и ако је уверавао о мирољубивости своје групе и својој. И тако овај контрадикторни покушај, који је требао да учини, да се назре у њему ипак лојалност Рибарчева, пропадне, а „непомирљива“ група Либерала би тако остављена да окуша срећу својом власти-

_ том снагом, У осталом, и вођи те Странке, нису ту снагу овом

приликом сувише расипали. Свега на неколико места поставили су своје кандидације, ! |

По ваља видети: шта су радили Самосталци и Радикали. Самосталци су се доста рано определили. Својим прогласом од 8. маја, они су — како смо напред већ изнели — одустали од учешћа на изборима од 19. маја. Радикали су се још држали резервисано. А када је „Слога“, нагласила, да и ако се рок за подношај канд. листа примиаче, а Радикали се не јављају, што одаје, да Радикали неће да улазе у изборну борбу, онда је „Уставна Србија“ на то одговорила: „да „Слога“ попричека још мало са својим тврђењем“, Па ипак, Радикали су се отказали учешћа на изборима потпуно, не постављајући нигде својих кандидата. У том су погледу Либерали левог крила показали више, ма само делимиче, иницијативе,

! Јов. Авакумовић у Смедереву, Рибарац у свом окр. пожаревачком, и др, Ра оне у Шапцу, са још нека 2—3 кандидата, међу којима и Пера Николић ачку. .

година 1908 ИУ 318

и ни —