Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

жив. ЖИВАНОВИЋ

Оваково држање опозиције драстично је обележила „Штампа“, лист независан, и са добрим гласом у публици. Тај чланак из „Штампе“ прихватила је полузванична „Слога“, (бр. 184) и. објавила га на десет дана по свршеним изборима (28. маја т. г.) позајмљујући из „Штампаног“ чланка ове, у истини врло речите и основане прекоре:

„Страначки прваци склонили су се у своје добро озидане куће, којих пређе нису нмали; ограначили су се да буду мртво чиновничко робље, чекајући да сваког месеца приме плату, зарађену туђом грбачом; а кад дође лето, они се онда крећу у иностране скупе бање и места за нровођење, јер им то омогућава новац, који су својом политиком зарадили“... „Они су напустили оне, које су за собом у политику повели, јер су и сами напустили политику, чим су омогућили долазак неполитичком, ванпартијском Министарству. Од тога доба, они су се сваком приликом трудили да покажу, да је за њих политика само трговина с кожама и имањем својих присталица и истинитих политичких радника, и по свем њиховом понашању више је него јасно, да велика већина првих бивших политичких Странака сматра, да политика у Србији треба да престане онде, где почиње њихово лично благостање. Њих се, дакле, више не тиче ни њихова ранија прошлост и обећање; јер је то било само просто претварање и један начин, да се до новаца и добрих звања дође, нити их се тичу народне и државне потребе, јер су они своје личне потребе подмирили.“

Да ли су се ове жалосне прилике у сфери наше домаће „политике“ важиле само за моменат, када су овако разголићене, или су оне стални пратиоци свеколике наше домаће политике и после, све — до у најновија времена — када се наша богата политичка терминологаја обогатила једом тешком речију: корупцајар

И доиста су се политичке Странке и њихове вође, у мају 1903. године, после онога што се десило, налазили у чудном психолошком моменту. Ми смо желели да тај необично важан и исто“ ријски моменат — и пред један неслућени догађај — што боље обележимо фактима, којима је он испуњен. — Историји ће остати, да она о свему томе донесе свој коначан суд, како о људима, тако и о стварима. Неоспорно је међутим, да се политички положај, између 19, и 29. маја 1903. године, може окарактерисати речма. Свеопшта капитулација организованих политичких сила у средини народа с једне, и несумњива победа и завојевање свих политичких положаја Краљевом свемоћи. Он је био иницијатор прелома извршеног с јесени 1902. години; он је тај прелом учинно дефинитивним и неповратним, ударом од 25. марта 1908; избори и резултат њихов од 19. маја 1903., и при свој својој неприродности и чудноватости, сувише су природна последице свега, што им је претходило. Краљ Александар био је, дакле, опет тај, који је се носио мислима о што бољем даљем експлоатисању положаја створеног последњим изборима.