Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

ГОДИНА 1908 | 317

МЕ.

Дебра Краљева расположења и намера за будућност. — Краљ. Александар био је задовољан са изборима, и дуго у ноћ 19. маја преседео је сачекујући вести о резултатима, нарочито тамо, где се као кандидат истекао какав опозициони првак. Вести су почеле стизати пре вечере, нека и за време вечере, а већином преко ноћ. Од интереса је, да је овога пута био позват у двор Жив. Величковић, те је бележио гласове, према приспелим депешама, које је Мин. унутр. дела примао иу двор слао. То је била једна пажња према Велечковићу и ако од његове стране, као устаоца за победу овога стања, заслужена, но свакојако срачуњена на какву даљу краљеву намеру с њиме, све и да је се Краљ изразио, да му је „Величковић и у политици сувише адвокат“. Он је, у недостатку других, био доиста чињеница у датим приликама, и вечити конкуренат своме другу из детињства, Рибарцу и обратно, кад год би му се дала прилика за то. И Величковић је то вече имао несумњиво задовољство, да види и среди успех политике, за коју се он знатно био заложио и да прочита цифру неуспеха свога ривала.

Поћ од 19. маја била је у двору ноћ задовољства и полазна тачка за очекивање: да ће од сада ићи све лако и глатко. Избори

за Сенат нису више ни онако задавали какве особите бриге. Он

је имао већ створену, Краљу угодну своју већину.

Видног израза своме задовољству, после овако свршених избора, дао је Краљ у писму, упућеном на Председника Министарства генерала Цинцармарковића, кога је том приликом одликовао „Орденом Милоша Великог“ првим редом. То писмо, објављено у „Срп. Нов.“ (бр. 114 од 23. маја), гласи: .

Драги Господине Председниче, Кад сам 6 новембра пр. год.,

га у ондашњим разривеним парламентарним приликама, поверио

Вама састав кабинета, био сам уверен, да ћете ви у свему разумети моје владалачке намере, и да ћете их тачно и корисно у дело привести.

__Од тада су се политички догађаји у нашој земљи живо развијали. Тај је развој ишчекивао сходне мере, које су имале једино да послуже консолидовању унутрашњих пол. одношаја и да Србију што више ојачају и оснаже. И мени је мило констатовати, да сте Ви, Господине Председниче Министарства, у свима овим догађајима и приликама, примерно схватили велику дужност свог преважног положаја и извршили је на моје потпуно задовољство, као и на корист Отаџбине,

Примерном једнодушношћу и одушевљењем вазда верни народ мој, схватио је моје намере, којима сте Ви, Господ. Председниче, са својим друговима, били искрени и верни представник. На изборима од 19 маја ове године, народ је, без разлике политичких расположења, дао доказа о својој готовости, да прихвати све мере, које зајемчавају унутрашњи мир и ред, и у низу небројених прилика, још једном осведочио, колико верно и истрајно стоји уз свога Краља.