Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

година 1908 323

после за Хаџића је изјавио: да је он, као управитељ једног васпитног и то учитељског завода, сасвим умесно поступио, што је био пасиван, не мешајући се у партијску борбу, а њега Министар познаје као посве умерена човека и по општем нахођењу — познато примерна професора и управитеља. С тогаће они — по министрову нахођењу — остати на својим местима; и Министар је молио Краља да не инсистира на томе захтеву. Као што је већ из предњих излагања познато, ово није био први пут да Министар Просвете мора да брани људе из свога подручја.

Али је суђено било, да ово буде последњи пут, када је писац, као Министар, на тај начин, пред Краљем и у опште, вршио ту улогу.

Краљ, који је овај разговор почео у свом радном кабинету, где је потписао поднесени му указ, саслушао је у ходу објашњења Министрова. Излазећи из кабинета, прође кроз „првоаприлску“ собу у телефонску собу, издавши неку кратку наредбу дежурноме официру; а сам је хтео нешто на телефон, и говорећи са дежурним официром, он пружи руку Министру за знак отпуштања... али осетно хладно, због онаквог пријема његових жеља.

То је био последњи разговор и последње виђење писца овог дела са Краљем, дана 28. маја 1908. у 12'/, часова.

оде