Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

326 р жив. ЖИВАНОВИЋ

Његову масивну ограду с лица, писац је затекао, када је 1865. као дете први пут дошао у Београд.

Овај двор, као и кућу преко пута, купљену за царско-руско посланство, подигао је Стојан Симић попечитељ и председник Савета, један од вођа „Уставобранитеља“, у оно време, после Кнеза Милоша имовно, као мн Капетан Миша, један од најбогатијих људи у земљи. С тога су, око 1844. куће ове познате биле под именом „Симићеви конаци“. Да би, по преврату у 1842. години, изабранога кнеза увела у бољи дом, и извела га из ондашње полу-турске вароши у „Шанцу“, Уставобранитељска влада купи ову већу Симићеву кућу, са огромним земљиштем, око 1846. године. И од тада је она сталан владалачки двор.

__ Нека би поменуто било, да је, сем Кнез Милошевих конака у Крагујевцу и Пожаревцу, први Кнез Милошев конак у Београду, био на месту (према Саборној Цркви) где је негд. Митрополија, сада Патријаршија, ту озидана после оставке Кнез Милошеве, у чијем је дворишту и сада стари „мутвак“ (кујна) као остатак од негд. конака у коме је, по Милићевићу, Књегиња ЈБубица опрала и оплакала главу КараБорђеву, донесену по убиству 1817. Конак Књегиње Љубице и кнежеве деце и сада постоји преко пута Патријаршије, одржан доста добро, али мало чуван, као и све старине у нас, на жалост. Био је дуго седиште Касације и Апелације.

Ер ааи остао