Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

340 жив. ЖИВАНОВИЋ /

Ово је писмо писано други дан по догађају, пошто су неки листови разним непровереним вестима преплавили земљу. По тим вестима капетан Димитријевић је био погинуо. По тим листовима и по првим обавештењима, и Краљ и Краљица изгинули су у ме Бусобној тучи. Тако „Српска Застава“, која је се после дуге паузе нонова појавила 29. маја на једном листу хартије, констатујући да су Краљ и Краљица „између 2 и 4 сата убијени у двору“ објашњава ток догађаја овим саопштењем: „Краљ Александар је ноћас приморавао његову жену, да оде од њега. Томе се она противила, и са својим присталицама, које је имала у двору, покушала је да Краља нагони да се одрече своје намере. Из тога се породи свађа, која је довела до крви и мртвих глава. Шести пук је продро у двор: крв је пала, и Краљ Александар и његова жена погинули су“. Тврђење у овом саопштењу, у коме се Краљица назива „женом“ Краљевом, као и сви томе слични гласови, ускоро су потиснути правом истином: да су официри завереници, с војском, дело извршили. МИ док се овим и ако тачним тврђењем без тренутне потребе ишло у једну крајност, дотле је после учињена и друга несмотреност и страни дописници, без икаквих препрека, пуштани у двор да све виде и саопштавано им уз то све, и што није требало.

Међутим у војној болници, као што смо рекли, били су смештени сви рањени официри и војници, који су остали у животу. Поред капетана Драг. Димитријевића, ту су донешени пешад. поручник Милан Гаговић, тешко рањен на Бањици; пешад. капетан Младен Миливојевић, кога су другови звали „Млађа“ рањен у двору, одмах с почетка у лакат десне руке, тако да је ова изнад лакта морала бити одсечена. То су били завереници. Од противне стране налазили су сеу болници: пуковник Дим. Николић, рањен у груди на Бањици од завереника!. Коњички капетан Пера Панајотовић, рањен у двору, пред дворском стражаром, где се десио као командант страже те ноћи. — Као тешко рањен налазио се у болници и пешад. мајор Милосав Живановић, који је покушао самоубиство одмах по догађају од 29. маја; а за кога се после сазнало, да је уочи тога дана писао неко писмо Министру војвом, у коме му је открио заверу и опасност од ње, но које је писмо

1 Икућаком. дивизије Д. Николића, као и кућа оба Министра генерала, биле су под присмотром. Но пуковник „Димка“ то осети, споредним излазом измакне и наиђе на нечијег офиц. оседланог коњаму касу одјури у логор на Бањицу и нареди узбуну. Чим се чуло о томе, одмах пук. Соларовић добије везу с њиме телефоном и достави му: да се не излаже, јер је „у двору све свршено“. Пуковник пожели да му се за уверу пошаље виши официр, и пошље се Љуб. Милић. Но у иста кола с њиме ускоче и два млада официра М. Петровић и Гаговић и сви оду на Бањицу, где је војни логор био у приправности, а дивизијон окружен оружаним подофицирима. Када је Милин стигао, Николић захте, да му се на само каже шта има, Томе се захтеву успротивише оба дошавша млађа официра, Петровић и Гаговић и потрену револвере. У томе, од њих буде дивизијар Николић рањен; али и подофицири што су окружавали дивизијара, обрну оружје на оба официра, који тако постану жртва. Али се тиме заврши и покрет на Бањици, чиме је и сва београдска војска била солидарна у делу од 29. маја. |

цена