Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

УГАШЕЊЕ ДИНАСТИЈЕ ОБРЕНОВИЋА 341

—- по томе истом гласу — нађено у мундиру Министра војног Милов. Павловића неотворено. Сем тога било је у болници и других лако рањених.

Од свих ових подлегао је рани, и после неколико дана умро и пешад. поручник Мил. Гаговић, рањен на Бањици, с киме је једновремено на истом месту тешко рањен и његов друг пешад. поручник Милан Ф. Петровић, и ту одмах умро.

Даље су жртве, те ноћи, били — погинули: ђенер.-штабни потпуковник Михаило Наумовић, завереник, с којим је једновремено погинуо и капетан симпатични Јова Миљковић, оба дежурни те ноћи, и оба изгинули (у телефонској соби, где су дежурпи официри ноћу спавали) при првом продирању завереника у двор, и то оба нехотице, у забуни и по неспоразуму, те с тога њихову смрт оплакују и сами завереници. — У двору је погинуо и генерал Лазар Петровић, први ађутант, један поднаредник са страже од гарде; и један жандарм, придодат на службу првом ађутанту. Ови су сви — сем првог ађутанта генерала Лазе — изганули пре Краља Александра и Краљице Драге — јер чим су ови двоје пронађени, и изгинули, престала је свака даља борба и погибија у двору.

Ван двора су за време од 2—4 сата јутру изгинули: оба брата Луњевице, Никола и Никодије, који су пушкарани у онд. дивизијској згради, у непосредној близини двора; а то је извршио потпор. Војислав Танкосић, А у својим становима су изгинули: Председ. Министарства генерал Дим. Цинцар-Марковић (на крају Ресавске улице на Зал, Врачару), Министар војни генерал Милован Павловић (у стану на „Цветном Тргу“ у дому Друштва за улепшавање Врачара, на горњем боју). Најзад тешко је рањен те ноћи и Мин. унутр. дела Веља Тодоровић (у свом стану, на Теразијама, недалеко од двора), но који је оздравио и доцније умро. Не може се, међутим, тврдити да је постајала наредба да се ико од министара лиши живота. Али су узбудљиви тренутци онога страшног догађаја то собом донели, без ичијег предумишљаја. А, на жалост, изгинули Министри заузимали су положаје, који су оличавали у првом реду моћ система који је, с Краљем заједно тога јутра срушен.

То су биле жртве револуције од 29. маја 1903. године.

Сви изгинули, и с једне и с друге стране, сахрањени су одмах на новом београд. гробљу. Краљ Александар и Драга опојани су и сахрањени ноћу између 29. и 30. маја у палилулској цркви, и спуштени су у гробницу Ане Јована Обреновића, пошто се за то раскопана гробница Кнеза Милана Обреновића [. показала Као тескобна.

Кад је писац сутра-дан отишао у Мин. Просвете да преда дужност своме последнику Љуби Стојановићу и бацио поглед доле у варош — она беше окићена заставама. Та манифестација Београда, беше сведоџба, и о моралној смрти бившега Краља и династије Обреновића. Каква разлика између 29. маја 1868. и истога дана 1903. године.

ја МР СМ КЕ РГАГГСТАГА У МР те | чи Е и и КЕ И ПИ њи у | КИ ЕЛ и зе аи а а Ан РА ата а ес Ц!