Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

Ши о р(ИР ЕРИ – П П

350 жив. ЖИВАНОВИЋ

Горе, над њим тутњило је и даље. Врата су, у правцу спа"ваће собе кроз све собе, једна по једна изразбијана динаматом, па најпосле и на спаваћој соби. Страховита смрт већ је била у непосредној близини краљевој... Али постеља, једна, пространа, била је празна: ту није било ни Краља ни Краљице...

Шта сад» МИ онда је настало једно узбудљиво преметање целога двора, у свима правцима, кроза све собе и салоне. Лупано је и једном сикиром (узетом из суседства) по зидовима, и све се показало узалудно. По зидовима, кроза све собе нарочито, оне иза спаваће, где је било купатило и соба за чешљање краљице, са безброј флашица сваковрсних косметика — видели су се трагови куршума и удара сваке врсте. Краља и Краљице нема нигде, и ако се по постељи видело, да су ту били и одатле их нестало. Али, где су онда могли бити2! |

Једини резултат овога узалудног претраживања — које је ба- | цило у бригу и све старије заверенике: Машина, Генчића, Ал. Новаковића и др., који су сви били, и сами наоружани, у дворском дворишту и чекали резултат онога што бива у двору — био је: што су они који су сишли и на доњи бој двора, наишли у мраку на рањена капетана Драгутина. Он им се, изнемогао, сам јавио, вичући: „Одите! Ја сам, Драгутин!“ и да би се тачно знало који, додао је: „Ја, Апис!“ Другови су га на рукама одмах изнели и пренели у стражарвицу, где је, како је раније казано, превијен.

Али није никако дозволио да га однесу у болницу. „Нећу, док не видим крај свега!“ држећи увек револвер у здравој деској руци и сваки час разбирајући о току тражења, са намером, да се, ако треба, сам лиши живота. А

У двору је и даље тутњило од претурања и пуцања. Пуцања је било мало и на улици; на име, када је наишао батаљон из града, жандарми — који су већ могли, и ако опкољени, видсти око шта се ради — и што су били у згради „Теразијског кварта“ (недалеко : од двора, сада Мин. Правде) пуцали су с прозора и тавана, на шта им је брзо одговорено и ућуткани су одмах. (Дуго су се виделе | рупе од куршума с лица по зиду с поља). Око двора стајала је | сад сва доведена војска, сваки одред под очима официра; и по | два топа од батерије, окренута су: у правцу „Славије“ му правцу

„Теразија“. Али до топовске паљбе није дошло и ако је, у раздражењу, што нема Краља, са прозора из двора повикао Анта „Антић, командиру топова. Ђоки Ристићу: „Пуцај, руши!“ да би и Краља, који је ту негде, рушевине затрпале. Но, срећом, ту присутни Машин спречи већ брзо готову спрему за паљбу. Контра покрет на Бањици као што је казано, био је спречен, где је ком. дивизије нуковник Д. Пиколић рањен. :

Трагање и претурање по двору ишло је даље. А за то време

почне се мислити на унутрашњост земље. Машин и остали, у дво- у ришту реше: да Ђорђе Генчић заузме ту блиско Мин. унутр. дела и по потреби поступа, као да је Краљ већ погинуо.

Сви су били на врхунцу узбуђења, а решења још није било.

.