Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

УГАШЕЊЕ ДИНАСТИЈЕ ОБРЕНОВИЋА 349-

Кључева није више било на расположењу, које је требао дати Наумовић; а није се могло о том дуго дебатовати. За то се одмах приступи разбијању врата динамитским фишецима, спремљеним такође за све случајеве и којима је још од Ниша располагао Милутин Лазаревић поручник. Прво се почело са растовим украшеним вратима, која су водила у главну салу (где је балкон). И кад је почео горети припаљени фитиљ, обешен о кваку, опет Димитријевић спази нешто, што је и за њ било судбоносно.

У полу-мрачној дубини десног ходника, а код спаваће собе краљеве, Драг. Т. Димитријевић спази једну људску прилику, која се изгуби негде у дубину. И оставивши друговима посао око врата, полети тамо, и при крају ходника десно спази широке камене степенице који су с првог спрата водиле у приземни спрат двора. Туда је се изгубила она прилика, за коју се није могло знати ко је био; а није била немогућа претпоставка, да је то могао бити сам Краљ, већ и с тога, што је то у близини спаваће собе; 2 тицало се спасења у последњем моменту.

Међутим, то је био стражар, постављан увек ноћу на то важно место. Димитријевић с револвером, слети низа степенице у доњи ходник (који је, као тунел, у правој линији с краја на крај просецао цео двор, и делио с преда собе, које су гледале у башту и стражња одељења под брдом, махом подруме). Од једном се у доњем ходнику осу пуцњава: то су била два стражара, онај озго и један из доњег ходника, који су осули у мраку паљбу на Драгутина и он на њих, све из непосредне близине. Утврђено је, да су стражари избацили око 25. метака (пет „шаржера“) а писац је и по зидовима гледао места од удара куршума. Док је горњи спрат одјекивао од динамитских експлозија, у доњем су праштале пушке, као што је и други један део „унутрашње страже“ с једним поднаредником, који је уз узвик: „овако се теку палете“ пуцао у гомилу официра, но и сам је одмах пао. Тад је рањен и остао без руке завереник Младен-Млађа Миливојевић.

Резултат је тога на доњем боју био: да је Драг. Т. Димитријевић — Апис рањен на три места, како је то напред већ изложено. Обливен крвљу, наслоњен на зид, Драгутин је остао ту — а и војници — од којих један такође рањен — изгубили су се у мраку и чекао своју судбу. Кад му је при дисању прошиштао ваздух на отвор на грудима: „ја сам се, вели, сетио сличне с цене из Француске револуције, описане у „Деведесет трећој“ (од Хига). Кад га је писац који је ускоро улазио и прегледао цео опустели двор, и место где је Димитријевић доле рањен — упитао: зашто се није склонио у једна од толиких врата, где су зидови били у довратницима на метар дебели» Драгутин је одговорио: „Па, срамота је,

да се један официр, ма и у овом тешком положају, склања испред редова!“

! Мих. Наумовић, био је син Јоце Наумовића негдаш. окр. начелника, а унук онога Наума, који је са Карађорђем дошао из Русије, и с њиме заједно убијен јутру 18. јула 1817. у лугу села Радовања, у једном трлу, где се Карађорђе био, са знањем Вујице Вулићевића, склонио.