Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.
368 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ
стављени у пензију и ван војске. Даљи нестанак из редова њихо-
вих, дошао је одилажењем старијих људи међу њима, нешто ва високе положаје (као н. пр. генерал Атанацковић и др. а одатле у пензију. Најпосле и природа је чинила своје, опносећи смрћу понекога и старог и младог, док нису настали ратови, у којима су завереници нарочито платили часно свој велики трибут. Њихове жртве почињу са славном битком на Куманову (10. окт. 1912.) где је пао командант УП. пешал пука Александар М. Глишић, Мил. Маринковић — Пига, команд. батаљона и други, па одмах узастопна рат 1913, даље их је проредио, где су такође истекнути завереници, као Радомир Аранђеловић, Илија Радивојевић, такође команданти пукова и др. пали за победу и за отаџбину. Најпосле, велики луготрајни и страшни српско-светски рат од 1914—1918. захтевао је и добио своје жртве, које су бројале на хиљаде официра, погинулих и рањених, међу којима много завереника.
Али су и завереници све учинили, да, после 29. мгја, не утону у свакилашњицу. Сваки од њих похитао је да доврши своје студије нарочито они, који су до 29. маја били на Генералштгбу, као приправници, где су и испите положили. А када су настали ратови, њих видимо као начелнике или помоћ ике начелника штабова у ком. Армија и дивизија. Драгутин Т. Димитријевић, пошто је на путовању кроз Стару Србију, у пределу Косова (у авг. 1912) донео поред „малтеске грознице“ и тровање крви, и оболео тако, да по мнењу др. Мохачанина „јелан од хиљаде то преболева“, пао је на болесничку постељу, за пуних шест месеци, те није могао вршикти службу у 1912. — У рату 1914. био је у Врховној команди, као шеф важног обавештајног одељења, на коме га је и рат затекао, и на коме је пол жају и сазнао први: да се аустро-угарска војска под аустр. Престолонаследником концентрише у Босни, с намером за напад на Србију, које сазнање — није остало без последица. Но, сем ових личних жртвовања у току ратова, утицај људи од 29. маја, потиснут далеко доцнијом њиховом судбом, остго је довољно неоцењен. А он није био мали, како у погледу препорођаја укупне војске, тако и у погледу савеснијег одабирања бољих и бољих, и довођ ња на важније положаје у војсци и војној адмистрацији (у Министарству); даље у погледу наоружсња и снабде. вања целокупне војске, уз сузбијање наслеђених незгода из доба протекције из прошлости. Завереници су били сретни, да придобију поверење начелника генерал-штаба, доцније Министра и Војводе Радомира Путника, Степе Степановића, да се и не говори с Минестрима, који су из њихових редова произилазили, или из те средине жељени.
Нарочито, није оцењена улога ове групе и у стварању знаменитог војничкога споразума између Србије, Грчке и Бугарске, који је претходио Балканском Рату 1912., и свима његовим сјајним резултатима, нарочито за Србију, који су, после вероломног и мучког напада бугарског 1913. на Србију, утврђени Букурешким миром, у јулу 1913. године.
Руми ривијери
: