Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

УГАШЕЊЕ ДИНАСТИЈЕ ОБРЕНОВИЋА " 368

Но сав овај знани и незнани утицај, има за претпоставку добру вољу и предусрет од стране високих меродавних чинилаца, у влади на првом месту. И ту су људи од 29. маја, за све што су у корист војске, и иначе, предлагали и желели, нашли пуно поверења. Председници Министарства и Министри следећег времена, без разлике странака, С. Грујић, Н. Пашић, нарочито Миловгн Ђ. Миловановић као Мин. спољ. послова по анексији Босне и Херцеговине и око закључења конвенција са Грчком и Бугарском, био је човек, који је без предрасуда прихватао предлоге, који су потицали из средине завереника, и које му је лично подносио Драгутин Т. Димитријевић — Апис, призната личност из догађаја од 29. маја. Представници Самосталаца, били су исто тако предусретљиви према пук. Димитријевићу и осталима. Не мање, Димитријевић имађаше и све поштовање представника домаће високе интелигенције и науке, са којима се опходио. Тако су неки од њих ушли, његовом иницијативом, у састав Врх. Команде у њено лигер. оделење. Није само један комплименат од стране државника пао у похвалу патриотизма, честитости, духовне јачине, вође завереника — а тај беше сада искључиво Драг. Т. Димитријевић, признат као такав и од својих другова, и тако сматран и од чинилаца државних. И, то све није била никаква тајна, као што, у то време, није сматрано ни као што рђаво, а још мање опасно. То потврђује и оснивање листа „Пијемонт“, који је под управом енергичног Љубомира С. Јовановића (званог „Чупа“, који је, рањен у рату 1913, а заражен и колером умро у Скопљу) био носилац новога препорођајног програма, али је био и тумач назора људи од 29. маја, како у дефанзави тако и у офанзиви. И то све није била тајна шта више помагато је, као пгтриотско дело.

То је стање добрих одношаја и предусретљивости трајало без прекида пуних десет година од 29. маја, све до после завршених ратова из 1912—13 и пред почетак великог рата 1914. Тада се — после можда претходних ситнијих размимоилажења — појавио један случај, који је довео до озбиљних затегнутости одношаја. То је била тако звана Уредба о приоритету грађанске власти наспрам војне, у којој је при свечаним државним репрезентацијама окружзи начелник имао првенство, на спрам ма ког војничког чина у истом месту, Но у ономе, што се желело из Београда, по сматрању Димитријевићевом, „да официри добију сатисфакцију“ тамо на југу Србије, нису били ни сами завереници истог мишљења. Но, тада је све то прошло на мишљењима и жељама, да од тога, кроз три године, буде, поред осталога, акт озбиљног оптужења за најистакнутије представнике завереника, а за доцнијег пуковника Димитријевића — Аписа у првом реду.

Исте 1914. године наишао је изненада страшни и опустошавајући српско-аустријски, а за тим и српско-светски рат. Истакнути је повод за овај рат био од стране Аустро-Угарске т. зв. „Сарајевски атентат“ у коме је на Видов дан 1914 погинуо аустријски наследник престола Франц Фердинанд са женом, од представника босанскохерцеговачке српске омладине. На тријест дана по томе, објављен

Пол, Ист. Србије ТУ „24