Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

УГАШЕЊЕ ДИНАСТИЈЕ ОБРЕНОВИЋА 371

То је био: атентат на Престолонаследника, на дан 29. августа 1916. — Он је био далеко после тога месеца, повод хапшењу и стављању под војни суд више официра, међу њима и Драгутина Т. Димитријевића — Аписа,тада помоћника начелника штаба Ш. Армије, који је био тада у селу Острову, у пределу атентата.

Изложивши само главни, почетни повод овога у сваком погледу значајног, тако званог „Солунског процеса“ ми немамо намеру, даље улазити у његове појединости. О свему томе постоји нарочита књига од преко 600 великих страна, где је све изложено, наравно у духу, како је цела та „Солунска афера“ схваћена и извођена од стране оних, који су је испитивали и судили. Књига носи наслов: „Тајна превргтна организација. Извештај са претреса у војном суду за официре у Солуну, по белешкама вођеним на самом претресу“. Солун, 1918. Полагало се изгледа, да се без те књиге не дође у Србију. И то је била добра мисао, да се ближе позна и с правне стране свај процес.

Процес, отпочет због атентата, узео је после други правац због „тајне превратне организације“, услед тога, што је при одвођењу п'к. Димитријевића у Солун, и претресу, нађен тако звани „Устав Организације“, у чијем чл. 1. стоји као циљ означено ово: „У циљу остварења идеала — уједињења Српства — ствара се организација, чији члан може бити сваки Србин, без обзира на пол, веру, место рођења, као и сваки онај, који буде искрено служио овој идеји.“ На факсимилу печата овог удружења, поред емблема уцртаних у његовој средини, стоји около натпис: „Уједињење или смрт,“ Ово је био и прави назив организације. Но она је доцније од критичара и иначе названа „Црна Рука,“ а њени чланови „Црворукци“ — називи, који су доцније потисли готово са свим ранији назив „Завереници“. Али су осниваоци тајног удружења били у тлавном све сами завереници.

Уз Устав, појавио се на претресу Пословник организације, Списак чланова, који су означавани поглавато бројевима под којим су уведени.

Све је ово детаљно изложено у поменутој књизи о суђењу за гтентат, за тајну организацију и за све остало, што је на том субењу могло још бити стављено оптуженима на терет. као и противљење Уредби о приоритету грађ. власти наспрам војне, и најпосле, за неке од оптужених, узета су као доказ и нађена разна писма, која су писана овоме или дноме.

Па оптуженичку клупу били су: пуковници, Драг. Т. Димитријевић, Милан Гр. Миловановић, Чед. А. Поповић, Владимир Туцовић, Радоје Лазић, В. Вемић, вицеконзул у Солуну Богдан Раденковић, мајор Љуб. Вуловић, потпуковчик, Витомир Цветковић (умро у затвору), најпосле генерал Дамњан Поповић. — Доцније су приновљени и засебно суђени и осуђени; пуковник Милутин Лазгревић и виши ветеринар Др. Дим. Марковић.

Дуготрајни претрес, који је у нижем вој. суду отпочео 20,

94%