Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

_УГАШЕЊЕ ДИНАСТИЈЕ ОБРЕНОВИЋА 5798

И ако је „Солунски процес“ у ужем смислу лично погодио оних дванаест: официра и нешто цивилних лица — није на томе стало. |

Ми смо у наслову овог одељка означили као важно, и судбу твораца дела од 29. маја, судбу свих завереника. И доиста, она је и за све њих узастопце следовала. Неких око педесет официра: из те историјске чете, било је још издвојено из војске и смењено: са важних командантских места и фронта, депортирано у француске тврђаве у Алжиру (Бизерта и др.) и. по том пензионксано, између њих, н. пр. и бранилац Београда из 1914. ком. дунавске дивизије, М. Анђелковић, раније у 1912. Командант важног одреда за заузеће класичних предела где је — у староме Расу — колевка Немањића: државе, у Полимљу и Поибгрју. Но како је било ипак још прилично остало у животу, кроз ратове и патње, то се најзад, уставило ово избацивање и један део остао је у њеном саставу; аи на оне што су поштеђени, обраћена је „потребна пажња“.! Многи и од цивилних, у чину резерв. официра, имали су да поделе исту судбу.

То све, што се догодило, чини једну догађајну целину, која се обухвата под општим, већ утврђеним називом „Солунски процес,“ Необичност укупне слике, коју је тај догађај из !9:6—17. дао, импресионирала је цео један нараштај, уколико је он преживео. велике догађаје од 1912. до 1920. године, када је управо тек престало ратно стање.

Је ли чудо онда, да је, као што смо видели, све оно што се догодило у Солуну и даљој околини овога древнога града, било предмет сваковрсних коментара, може се рећи у свему савезничком свету, коме је и Срб«ја припадала» Је ли чудо, да је се тај

црвени конац протегао и на домаће земљиште, када је Србија осло-

бођена, и када се све, што је још живо остало, вратило у Отаџбину: #3 рата, из бежаније, из интернирања» Неа јавља ли се и сада (1924.) стално у ступцима толиких домаћих листова, по нека искрица, која хоће да осветли мистерије солунске, да спомене жртве њихове, да нагласи улогу овога или онога, у свему томе необичном процесу

И, нема сумње, тако ће то дуго остати и даље трајати.

Али, сем новинарских чланака и написа, о Солунскоме Процесу, о Сарајевском Атентату, о Политичким моментима, који су

! Од интереса је знати, да су се међу завереницима налазили синови бив:. Министара и председника Министарстава: Саве Грујића, Лаз. Докића, генерала Дим. Ђурића и Гојковића, унук по ћери Ник. Христића син д-р Лазе К. Лазаревића. Сва су ова деца ових знатних личности, из доба оба последња Обреновића, нема сумње поред личног самоопредељења, из својих родитељских кућа понела прве инспирације, због тегоба својих родитеља, да омрзну на онд. носиоца врховне власти. Не исповеда ли то и најистакнутији међу њима, Драг. Т. Димитријевић у напред наведеном случају у болници као рањен» Анализа свих имена учесника у погледу ПРО ДИННОМ; дала би само потврду овога правила, да су то била све честита деца свога доба.