Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

42 5 жив. ЖИВАНОВИЋ

председника; уз то, бар местимице, не са свим без помоћи евентуално и од Либерала; а поласкани и вуђени формалним савезом од стране Радикала, појмили су сву повољност свога положаја и нису пропустили ни једну прилику да је што боље не експлоатишу. То је дало повода органу либералном, да их поред сталних напада у току целога времена, и на 48. сати пред изборе, у свом бр. 60. од 21. маја енергично нападне, назвавши их „Стари неверници“, што је био и наслов чланку у пом. броју „Српске Заставе“,

„Од доласка садашње владе, а окуражени видном протекциом, Напредњаци су се — вели се у том чланку — трудили да присвоје себи — особиту улогу у јавности. С том улогом ови су се, ево, докотурали и на — изборе. Како ће они, овако слаби и нејаки, из њих изаћи, ми не можемо знати; али хоћемо за тренутак да се, ипак, позабавимо том њиховом улогом, коју су они на три фронта и играли и, рекли бисмо — изиграли,...... Умели су Напредњаци сваку околност експлоатисати, и експлоатишу је. Јавила се, тако, једна влада, која је објавила да јој у програму не пише партијски живот, и Напредњаци су схватили ситуацију са њима својственом лукавошћу, и оглашени као „неутрални“ они су желели и успели да се угурају свуда и свакад, где би једна „непартиска“ влада имала потребе за „неутралне“ људе..... Но, перфидија је настављена, и мора се признати, не без дрскости. „Погледовци“ су пришли уз Радикале, везали своју судбу за судбу Радикала; спанђали „Поглед“ и „Одјек“; а да би све ишло са више важности, потргли су и неке Гарашанинове тестаменте, као мухамедовци што износе гаће Мухамедове, кад дође до зора'. То је за ове друге (напред) ћар; а у ближој или даљој будућности, то ће имати и нешто више (у оригиналу: дебео курсив!) да значи (Ко би могао знати, да ће се овим речма предсказати тачно догађаји који су настали у 1901 години, у „фузији“ радикално напредњачкоја!)...... Вредно би било, и без икакве срџбе, прегледати ове „неверне вере сваког господара“, ове старе невернике, који умеју да скину кајмак и онда кад изгледа да је ваган заманут да им се о главу разбије. Али, они нису криви. Ко је тај, који ве би узео, кад му се даје Ко је тај, ко не би желео да ускочи у Скупштину, кад му се може, а нарочито без икакве своје муке и труда, са што мање капитала, а са што више ћара“.

Јасније се није могао обележити положај супротности између ове две, од вајкада непријатељски расположене Странке. Овако третирање странке, на коју су особите наде нарочито у двору полагане, није се краљевима ни мало допадало; али то није могло много ни пореметити правац, у коме су се догађаји кретали, против

! „Чујмо Горашанина!“ довикивао је, уз „Одјек“ бр 64., од 13. маја пришивени „Поглед“, и овда се износи факсимила једнога Гарашанинова писма, и критика стања створенога промевог владе. Све се то истицало као нека врста пол. тестамента Гарашанинова, и требало је да буде нека врста прогласа на напредњаке, да се држе радикала при изборима. Томе писму, а у пистом „Погледу“ следовала је. опет у име пок, Гарашанина и облигатна грдња — Јов. Ристића,

не иста мат