Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

" = МР и Уве ПАН ПР

КОМБИНАЦИЈА УМЕРЕНИХ ЕЛЕМЕНАТА НА ВЛАДИ 57

деча, прилика да искуси лично шта значи ићи у град, на коме су затворене капије, и у коме беше његов „Одсечеви одред“ пријатеља. Ова фигура о „Одсеченом одреду“ веома се допала Радикалима, и ако само са злураде стране. Листови, Влади наклоњени, напали су овај чланак, што је значило да у Влади свираху на „узбуну“. Двор је био изненађен и пооштрио је све мере своје политичке приправности, све и ако је Краљ Милаал 14. јуна у недељу пре подне учинио после толико година посету Јовану Ристићу. Ова је посета падала пред сам полазак Краљев у Ниши после толико година, толиких грдњи од стране његове противу овог старог државника. „Церићи“, који су по речма биз. Краља, почетком 1894. расли и било их „доста у забрану Обреновића,“ и којима је отац Краљев тада претио пређашњем Намеснику свога сина, потурени су, и „Стари Господар“ ушао је у одаје бив. Намесника са много девоције.........

Није ни било лако! Езентуално отпадање Лаберала у Народној Скупштини значило би не само озбиљну парламентарну кризу, већ праву катастрофу и то баш за политику самих Краљева. И док је „Стари Госполар“ желео да то отклони лепим манирима и предусетљивошћу, која је у осталом мало могла задовољити, све и да не би била привидна, „Млади Господар“ радије се стављао у улогу диктатора, који на све стране прокламује своју омнипотенцију, зачету још „првог“ априла“; а, по потреби, спремао се да врши и дужности вође политичких Странака у Народзој Скупштини. Влада је имала само да иде путем, који јој је тако лично Краљ крчио.

МШ. Ниш политички центар и седиште: Краља, Владе и Скупштине. — Краљ у акцији. — Скрђавање посланика и њихов узајамни по-

ложај у Скупштини, — На Видов-дан, 15. јуна оба Краља, у пратњи министара, отишли су у Ниш. Сутра-дан у вече били су тамо и сви скупштинари, јер је Скупштана сазвана за дан 17. јуна. У Нишу је све оживело, и назив да је он „Друга Престоница“ није овога пута била празна реч. Тиме се, као што смо већ раније наглашавали, дала разумети и трајна приврженост грађанства нишкога политици оба Краља, кад год би она Нишу доводила Двор, Владу, Скупштину и све остало што иде уз то. Са слабим тргоБинским прометом, пун сиротније класе, Ниш је можда више но икоје друго место у Краљевини, осећао потребу ове периодичне потпоре, коју је он уживао још са првих дана свога ослобођења. Разлика је била у томе што су Скупштине из 1878., 79. и 80, сазиване у Нишу из више неке идеје, да се ово знатно, тек ослобођено место, као и сви нови крајеви, што боље вежу са старом тековином наших предака, са Шумадијом. Доцније, за Напрегдњака и сад, сазивање Скупштина у Ниш има са свим други циљ: Да се посланици одвоје од великог вртлога престоничког, како би Скупштина у тишини, и ако хоћете под брижљивијим надзором,