Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ 11

У томе времену — поред многих других догађаја — било је: три уставне промене, три рата и једна буна, неколико државних удара, сваковрсних акција и контраакција, с престола, у скупштинама, у слободној политичкој утакмици, која је тако често носила карактер огорчене борбе, — све то са свима својим послецама, које нису остајале без деструктивног дејства на људе и однашаје.

Поред владалаца, у свима овим догађајима и променама, учествовали су и многи политички људи, појединце и у организованим политичким странкама. Карактеристика модерног политичког живота, противно старим, ауторативним временима и јесте у томе: да се у њему појављује много учесника. Већ само увођење модерног парламентарног система у Србији, после доношења првог Устава, доноси собом читаве војске политичких личности, које се, у току времена, смењују на јавној позорници.

Од године 1858., политичке странке, поред раније династичке, добијају и чисто начелну црту. Тако се и борбе приврженика сваке од њих, које су некада биле често крваве, а увек сурове и безобзирне, постепено ублажавају и огледају се не толико у борби личности, колико у борби начела и разних политичких праваца. При свем том, борбе странака у Србији, у времену којим се бави ово дело, нису увек биле ни тако питоме, пошто су странке у Србији, махом морале водити своје борбе на два фронта: према владаоцима и међу собом. Ове борбе странака проткивају целу историју друге половине 19. века, у којима странке дају тако поучне и живе илустрације и о самима себи и о догађајима везанима за њих, на шта је, кроз цело ово дело нарочита пажња обраћена. О свакој се од домаћих странака у овом делу говори сразмерно времену, за које су дотичне странке и њихове вође били носиоци догађаја.

Сви су се ови политички чиниоци — и владаоци и државници и политичке странке — сусретали на једном великом форуму: Народним Скупштинама, великим и ванредним. С тога је Народним Скупштинама, а кроза сво време од 45 година, поклоњена нарочита пажња у овом делу. Политичко-партијски састав и рад сваке од њих, анализиран је, пропраћен и оцењен, увек у веви са великим државним и политичким догађајима, који су скупштинама претходшили, у њима се одигравали или после настајали. Скупштине народне, које се погрешно сматрају као ефемерне појаве, биле су кроз дуго ово доба од близу 50 година. центри политичких акција, раскрснице политичких струја, оличеннх у људима: једнима, који су стајали на управи земље, и другима, које је народ, према сваком добу и савременом свхватању, бирао и слао у Скупштине.

Народне Скупштине биле су типичне, свака за своје доба, и, често пута, имају само заједничко име — „Скупштине“ док су, упоређене међусобом, и према савременим струјама, биле веома разнолике,