Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878
жив. ЖИВАНОВИЋ 19
Решивши се на трудни склоп овога дела, писац је уложио сву своју брижљивост и савесност око његове израде.
Тако изведено, дело ово биће кључ за свеколике догађаје о којима се у њему говори. Оно ће, по претходној оцени дела у рукопису, а са веома компетентне стране, бити ручна књига свима онима, који се баве политиком, било као њени творци на положајима министара и посланика, било као политички коментатори, публицисте и политички писци, било као свесни чланови свога народа, који познавање његове историје сматрају као један важан део својега националног образовања и поноса.
Постало, како је напред речено, пре ратова од 1912—1918. дело се ово јавља после тих епохалних ратова и догађаја, када се сав народ наш свих покрајина, налази уједињен у једну државу. С тога ће оно сада бити доступно најширим круговима свега народа нашега, као Историја Србије. Србија је, и негда као Кнежевина, а по том као Краљевина, дала за слободу свих српских земаља, и земље хрватске, и земље словеначке, све што је имала и могла дати, са срећним исходом за целину наше, сада уједињене нације. Цена је за то била неизмерна, али је и успех бескрајно велики, поред патњи, којима је Србија и Српски Народ у херојској, последњој борби био изложен. Но Србија је, кроз ту патњу и борбу, нашла достојнога места и на сјајним листовима Историје Света, а наша уједињена држава у одличном реду европских држава.
Васколики народ наш, па носио он, делимично, име Србина, Хрвата или Словенаца, сасвим природно, мора се интересовати судбом и прошлошћу главног носиоца националне заставе и кроз стотину година истрајног борца за своју и општу слободу — судбом Србије.
Писцу овога дела биће и највећа награда, ако после појаве овога дела, буде сретан да може рећи, да је свој постављени задатак успешно решио. како је бар желео и предано се трудио. Суд, о томе припада подједнако, како садашњости тако и будућности и оним пространим круговима, који ће се и у далекој будућност, бавити прошлошћу својега народа, но тада ван домашаја страсти, које су нас саме, као њихове предходнике, свакога у своје време, често спречавале да увек видимо своју садашњост или блиску прошлост у правој светлости и да о њима праведно судимо.
Срећом, ти будући људи и нараштаји, моћиће се минулом прошлошћу и њеним проучавањем бавити у већем миру и спокојству, но што га имађаху и политички људи и толики нараштаји, који су догађаје, у овом делу изнесене, преко своје и народне главе претурили. И ма како се о нама и нашим предходницима, појединце и у опште, кадгод судило, мора се ипак још сад знати и с поуздањам рећи: да су сви они, поред жудње за својом срећом и спокојством у својој слободној земљи, живели, борили се, паи патили, за добро и оних, који ће после њих доћи. Плодови и тековине свега тога, чисто су наслеђе потомству које, и из саме захвалности, треба да изближе познаје своје претке и њихова дела.
2%