Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

ДРУГИ СРПСКО-ТУРСКИ РАТ. (1877-78)

ТЕ

| После два месеца по објави рата, 10. јуна 1877 руска војска |изврши први прелаз Дунава, да би управо маскирали главни, који

је био ноћу између 14. и 15. јуна, и то на Зимници према Сви| пштову, а за тим и на другим местима, потиснувши Турке свуда "од обала дунавских, а затворивши јаче дунавске турске гарнизоне и трупе у градове, који су се у скоро предали. С тим су Руси. брзо били готови, и управили су од Свиштова свој напад ка главним балканским кланцима и прелазима, од којих је „Шипка“ била стратегијски најважнија. Десно крило руске војске нагињало је западном Балкану, Софији... Кад је већала Народна Скупштина у Крагујевцу у току јуна и јула, бој се био на целој линији, ну Европи и у Азији, и свуда успешан за победоносну руску војску.

Ишло је све добро, и брзо!

Али на један пут, при крају јула, појави се једна озбиљна препрека; а први пут чу се име једне иначе незнане и нечувене варошице у дунавској Бугарској. То беше Плевна. Осман-паша, онај исти, коме су Срби у првом рату своме давали дуго отпора на Тимоку, и који је био заузео Зајечар, тек пошто су га Срби, по наредби Черњајева, напустили — тај Осман-паша, са нешто више од 40.000 бораца, наступајући од Србије паралелно с Дунавом, допре до Плевне и стане ту — опкопавши се. То је било непосредно у бок главној руској операционој линији: СвиштовТрново— Шипка.

Руси осете непријатеља и схвате, разуме се, сву збиљу ове опасне трупе, и реше се да једним јуначким јуришем одјуре Османпашу и очисте Плевну и ослободе опасности своје десно крило. Али тајјуриш буде одбијен, и други, и трећи, и сви, који су следовали, и у којима се одликовао млади неустрашими руски генерал Скобељев. Било је страшних и крвавих јуриша, када је у једној битци падало које мртвих које рањених Руса преко 10.000! Било је јуначки лудих призора, али све за бадава. Осман је остао где је.

На један пут тако све би доведено у питање, и опсада Плевне постане главни задатак руске војске и даља пуна четири месеца.