Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

376 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

дињења, и поћи са предстража изнад Пчиње и Врање и тући велику битку на Куманову 10. октобра 1912. године и савјадати све остало, што је славној Кумановској битци следовало... |

#

У тајној седници Народне Скупштине у Крагујевлу 13. јула 1878. године изнесен је у целини Берлински Уговор т. ј. онај напред наведени део његов, који се односи на Србију.

М.

Јов. Ристић са Берлинским уговором пред Народном Скупштином. Били су то у Србији н тешки и узвишени дани, у које је постао Берлински уговор о миру. Тешки беху за то, што су долазили после трогодишњег уснљавања свих, п моралних и физичких, сила народних, а испуњени нензвесношћу о ономе, шта ће после разочарења у Сан-Стефану, донети Европски Конгрес, који је био обавијен великом тајанственошћу. Али не мање беху то дани узвишени, јер у њима беху сконцентрисане ипак све наде народне на бољу будућност Србије, наде, удрухене са вером, да се, при свој нензвесности, не могу нгнорнсатни њи национални узроци српско-турских ратова, ни права Србије, Која потицаху из њеног положаја, и из жртава, што их је ока поднела за своју угрожену сигурност, за своју независност, а уједно и за нацио_нална и човечанска права својих санародника у освајачком и ве-

чито насилничком Царству Турском.

Али се за остварење тих нада, и после (вих права п свих жртава, морала много што шта пребацити у царство немзвесности као и свуда тамо, где последњу реч има дипјомација.

С тога је од пресудног значаја знати, шта је еве српски изасланик морао и у правцу задобијања и у прајцу одбране, учинити, да се дође до ресултата, који су ипак — ! погледу Србије бољи од ониху Санстефану. |

То је Ристић изнео у свом великом иторијском говору! у тајној седници Народне Скупштине, на чију |емо главну садржину сад непосредно прећи. |

Јов. Ристић у томе свом знаменитом /овору од 13. јула баца, прво, поглед на положај Србије пре судловања њена у рускотурском рату. Напомиње савезе са Грчкем, Румунијом и Црном Гором, којима је од двадесет прошлих |година, а нарочито од времена Кнеза Михаила поклањата пажња Све су владе од 1860. године ту веру исповедале и зидале на ломе. Али је наш први рат прибавио уверење, да „та основа нује бнла чврста“. једина је Црна Гора остала чврста, и тако се у догодити „да Србија

! Тај је говор тек по објави Берл. Уговфа, предат јавности у засебној књизи одштампан, и обухватао је преко тријесет листова велике осмине, ситна слога, а означен само „ва службену уптребу“. Највеби део тога знаменитог дана 13. јуна 1878. ваувео је тај мишстров говор, но који је дао верну слику и времена н људи и сила, које ср тако непосредно решавајући, утицале на еудбу Србијеи Српског Народа.