Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

388 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

старим престоницама Немањића, но примирије, закључено 19. јануара ове године, претече вас и заустави. Е

„Срби! Вашим победоносним походом Повесница Српска би обогаћена новим сјајним листовима. Победна имена: Св. Никола, Бела Паланка, Пирот, Ниш, Грделица и Врања, остају да се вечито блистају у повесници, као звезде, које ће даљњом потомству осветљавати ваше врлине и показивати свету све, шта је кадар да изврши један народ, одушевљен патриотством, а вођен идејом слободе. — Ви сте, храбри борци српски, на бојном пољу потврдили, да је Србија кадра да уђе у ред независних држава, да је кадра своју независност да извојује, и да, у исти мах да јемства, да ће је умети и бранити, ако затреба и оружјем у руци.

„Претходни уговор мира, закључен пред зидовима цариградским 19. фебруара у Св. Стевану, није ни Србију изгубио из вида Веледушни Цар, који је слободу источних хришћана узео под своју моћну заштиту, обвезао је Отоманску Порту, да се одрекне свога господарства над Србијом. |

„1. јуна, за тим, састао се у Берлину Конгрес Великих Сила, који је коначно уредио питања покренута Св. Стефанским уговором. Он је понова испитао и српску ствар, коју је мој Опуномоћени Министар Иностраних дела заступао са толико мудрости и патриотства, да ми је дужност, овом приликом изјавити му јавно своју признатељност.

„Уговор, потписан 1. јула у Берлину пуномоћницима великих Сила, повратио је мир Истоку. И ако овај Уговор није намирио све жеље српске, опет, према приликама, у којима је ова велика међународна погодба утврђена, Србија има да буде захвална на високој благонаклоности Великих Сила.

„Европа је признала Србији Независност,! везавши га за један услов, који сам ја примио, вољан и да га испуним.

„Европа је пристала, да највећи део оних становника Старе Србије, које смо ми ослободили, остане с нама у државној заједници тако, да је Србија тиме увећана више него са четвртином свога дојакошњега земљишта.

„Блага дакле, која сам ја срећан да. могу данас обзнанити своме драгоме Народу, то су: Мир, Независност Србије и Ослобођење једног знатног дела наше патничке браће.

„Обезбеђени благодетима мира, примљени у ред назависних држава, поткрепљени заједницом наших нових суграђана, заклоњени новим јаким границама, — ми смо добили нову чврсту основу за повољан развитак.

„Ми смо ове ресултате искупили скупим жртвама. Међу нама нема ни једнога, који није за њих поднео осетних удара, било у губитку својих најдражих, било у своме имању, било у своме здрављу; но и ако је сваки од нас појединце сиромашнији, но што

: На Министарству спољ. послова, доцније срушеном, место сваке декорације, истакнут је био, под заставама, један великн натпис с једном само речи: „Невависност“. Сама ова једна реч, пуна смисла п садржнне, чинила је на том месту, излишним све друге пролазне украсе.